Дијахронијска перспектива (дис)континуитета вокалног и вокално-инструменталног музичког изражавања Влаха у околини Петровца на Млави

Abstract

Музика влашке етничке заједнице у Србији до сада је окупирала пажњу етномузиколога, који су акценат стављали првенствено на инструменталну праксу, док су облици вокалног и вокално-инструменталног изражавања нешто мање проучавани. Разлог јесте језичка баријера, као и чињеница да је инструментална музика Влаха очувана у знатно већој мери него друга два поменута вида њеног изражавања, што је и био подстицај да се управо њима сада посвети већа пажња. Тако ће ова студија представљти покушај сагледавања вокалног и вокално-инструменталног влашког музичког изражавања у дијахронијској перспективи: од краја седамдесетих година прошлог века до данашњих дана, и то на подручју општине Петровац на Млави. Ово је омогућено захваљујући увиду у аудио-снимке које су на поменутом простору начинили петровачки новинар Владимир Пауновић (спорадично, у временском периоду од седамдесетих година прошлог века, па до почетка двехиљадитих година), као и етномузиколог Љубинко Миљковић (средином деведесетих година прошлог века). Актуелну музичку праксу забележила је ауторка студије, спроводећи теренска истраживања у протекле три године. Циљ је да се детектују промене настале у поменутом временском периоду, које се најпре огледају у жанровској редукцији, и у „страним“ утицајима на актуелну праксу, али и да се издвоје потенцијални непромењени елементи, заједнички за посматрани временски период. Регистроване промене ће уједно помоћи да се сагледају и различити начини испољавања етничког идентитета Влаха путем музике.