Јосип Славенски: Симфонија Оријента, синтеза композиторовог стваралаштва

Abstract

Стваралаштво Јосипа Славенског (1896-1955) базирано је на синтези модернистичких композиционо-техничких решења и инспирације музичким фолклором. Иако постоје тумачења дела Славенског као делимично национално усмерених (Балканофонија, 1927 или Симфонија Оријента, 1934), а делимично модернистичких (Хаос, 1932, или Музика 38, 1938), у свим његовим делима постоји прожимање ових тенденција, које ћемо приказати на примеру Симфоније Оријента. Будући да је реч о релативно касном остварењу, завршеном непосредно пред Други светски рат (након рата, Славенски, осим Симфонијског епоса није имао значајнијих дела), оно може бити тумачено као место својеврсне синтезе у композиторовом опусу. У том смислу, покушаћемо да, у виду коментара појединих одломака овог дела, прикажемо начине на које су различити елементи поетике Славенског синтетисани у Симфонији Оријента.

Works of Josip Slavenski (1896-1955) are based on a syntheses of modernist compositional techniques and music folklore as a source of inspiration. Although there are interpretations of composer's works as partially national (such as Balkanophonia, 1927, or Sinfonia Orienta, 1934), and partially modernist (such as Chaos, 1932, or Music 38, 1938), in all of his works there is a specific connection and mixture of these tendencies, which are possible to be shown in Sinfonia Orienta. Having in mind that Sinfonia Orienta is a relatively late work, finished just before the Second World War (after the war, Slavenski did not compose any major works, excluding the Symphonic Epos, in its different versions, 1940-1945), it can be understood as a key point of synthesis in composer's opus. In that sense, we tried to show (with a brief analysis of the work) all the ways in which different elements of Slavenski's poetic (music folklore, astronomy, sound as an acoustic phenomenon, but also contemporary compositional techniques) are synthesised in Sinfonia Orienta. Also, it is important to have in mind that seven movements of this symphonic piece are different from each other (mostly in the sense of their character). According to that, it is of utter importance to examine the principles which connect the movements.