Пабрстиње: праславянский реликтна славянском юге

Abstract

В статье расcматривается этимология сербского диалектного существительного пабрcтиње „остатки конопли“.

У раду се предлаже етимологија срп. дијал. именице пабрcтиње „остаци изломљених и закржљалих стабљика конопље“, која до сада није била предмет етимолошке анализе. Заједно са варијантом пабрскиње „остаци од конопље кад се она таре на трлици“, као и буг дијал. парале лама (пабрcтинве „остаци конопље при брању“, пабрњшнак, пабрcник, пабирљсњк „остаци конопље након млаћења“), разматрана именица доводи се у везу са породицом рус. дијал. глагола бросатњу значењу: „чистити (лан, конопљу од главица, зрна, поздера)“ и „брати, чупати, кидати“. Тај глагол представља пример семантичке специјализације псл. глагола *brbsati „брисати, гулити, стругати“, чије се континуанте јављају у источно- и јужнословенским језицима. Од посебног је значаја чињеница да су поменута значења посведочена и у балтским језицима (лит. brukti, bruku „трљати лан“, braukyti, braukan „id.“, лет. braicit, bratiku „откидати, чупати (лишће, лан)“). Усамљени српски и бугарски дијал. облици не само да се доводе у везу са псл. глаголом *brbsati (a не, као што је то предложено за буг. именице, са глаголом брљсти „брстити“), већ се третирају и као псл. реликти који сведоче да се и на јужнословенском терену сачувало специјализовано, можда још балто-словенско, значење пcл. глагола “brosati.