Нови Ланарк: утопија под Унеско заштитом / New Lanark: a utopia on the UNESCO World Heritage List

Abstract

Индустријско село Нови Ланарк (New Lanark) подигнуто крајем 18. века на југу Шкотске, поред водопада реке Клајд, данас има статус светски признатог културног добра. Рад приказује обнову и заштиту створених и природних ресурса Новог Ланарка и базира се на архивској грађи, релевантној литератури и теренском истраживању. Окосницу насеља у време настанка чинили су фабрички објекти и зграде за становање радника. Посебност Новог Ланарка, у односу слична насеља огледала се у постојању јавних установа и садржаја који су доприносили бољем животу радника и њихових породица. Такву структуру комплекса формирао је социјал-утописта Роберт Овен (1771–1858). У време док је био власник од 1800. до 1824. године, Овен је од обичног индустријског села створио једну од првих напредних индустријских заједница која је постала узор широм света. Насеље Нови Ланарк континуирано је живело до 1968. године када су фабрике престале са радом и када га напуштају готово сви становници. Нови живот Новог Ланарка почиње 1974. године оснивањем независне организације која је започела обнову и ревитализацију заједнице и насеља. Данас је реконструисан највећи број објеката, на специфичан начин је покренут део некадашњих фабричких активности, а насеље је добило нове становнике. То је подразумевало сарадњу свих релевантних актера – јавних институција, приватних иницијатива, локалног становништва и независних удружења – уз пуно поштовање домаће легислативе и међународних конвенција. Цео комплекс је 2001. године уврштен на Унескову листу локалитета светске баштине. Процес ревитализације Новог Ланарка представља пример добре праксе у примени интегралног приступа, савремених принципа и метода обнове градитељског наслеђа у духу препорука и смерница за заштиту културног и природног наслеђа, те може послужити као угледни модел за очување архитектонских објеката, људских активности, технологија и начина производње.

The industrial village New Lanark was established in south Scotland near the Falls of Clyde in the late 18th century, and today, it is recognized as one of world’s most valuable heritage assets. This paper presents the revitalization and preservation of the built and natural environment of New Lanark and draws on the analysis of archival materials, relevant literature and field visit. The New Lanark was founded as a mill village composed of cotton mills powered by water-wheels, and workers’ housing structures. The distinct feature of New Lanark, as compare to other similar properties, were social facilities intended to ensure better quality of life for workers and their families. This was the achievement of the social utopian Robert Owen (1771–1858). From 1800 to 1824, at the time he owned the complex, Owen created one of the first advanced industrial communities, which became a model recognized around the globe. The New Lanark had existed until 1968 when factories were ceased and almost all residents abandoned it. The new life for New Lanark began in 1974 with the establishment of the New Lanark Conservation Trust which initiated the restoration and preservation of the community and the settlement. Today, most buildings are renovated, a part of the former factory activities are revitalized, and settlement is given to new residents. This has involved the cooperation of all relevant actors – public institutions, private initiatives, the local population and independent associations – with full respect for the national legislation and international conventions. In 2001, the entire complex was declared a UNESCO World Heritage Site. The protection and revitalization of New Lanark is an exceptional example of applying an integral approach, modern principles and methods of restoring architectural heritage in the spirit of the recommendations and guidelines for the safeguarding of cultural and natural heritage and a best practice example that can serve as a possible model of preserving architectural buildings, human activities, technologies and production methods.