The Evolution of the Imperfect in Serbocroatian

Abstract

У овом се раду преиспитује настанак имперфекатског обличког форманта ија:/а: у оним глаголима стандардног српскохрватског који нису изведени помоћу суфикса (тресија:x || треса: х и сл.). Аутор сматра да је елеменат и у том обличком форманту потекао из старе јекавске верзије имперфекатског облика датих глагола (тресијех и сл.), којом су се, највероватније, служили и многи екавци. Она је имала ту предност над екавском верзијом са е: (тресе:х и сл.) или а; (печа:x и сл.) да је чинила могућим приказивање граматичког значења заједничког не само имперфекту и аористу, него и имперфекту и императиву. Међутим, јекавску форму имперфекта одликовала је својеврсна аномалија — иза и се није појављивало ја, што би иначе, с обзиром да претходи вокал, требало очекивати (уп. бија: х и сл.), него је. Аномалија је уклоњена тиме што је је замењено са ја, тако да се формант преобликовао у ија: и у том морфолошком виду почео употребљавати напоредо с екавским формантима е; и а; (тресија:x f тресе:х и сл. ; пеција:x } печа:x и сл.). Накнадно је, међутим, однос између ија: и а: протумачен као однос из међу дуже и краће верзије истог обличког форманта, што је утицало на даљу судбину релације ија: је:. Пошто се, наиме, за ту релацију није нашла одговарајућа интерпретација, она је ликвидирана у корист оне претходно поменуте. Друкчије речено, алтернацију коју егземплификују облици као тресија: хј тресе:х и сл. заменила је алтернација коју егзем плификују облици као тресија:x / треса:x и сл.