Prikaz osnovnih podataka o dokumentu

Заметки о современном акценте Тршича

dc.creatorНиколић, Берислав
dc.date.accessioned2019-03-22T11:07:53Z
dc.date.available2019-03-22T11:07:53Z
dc.date.issued1965
dc.identifier.issn0514-6143
dc.identifier.urihttps://dais.sanu.ac.rs/123456789/5215
dc.description.abstractВ своей работе автор говорит, прежде всего, об особенностях акцента в современном тршичском говоре ; о соотношении долгих и кратких слогов ; и, наконец, — об акценте в отдельных частях речи. В настоящее время говор Тршича хорошо сохраняет мелодический характер всех четырех новоштокавских ударений, а также и безударную долготу. Однако, нынешний тршичский говор не сохранил все безударные долготы, обозначенные у Даничича. Условия, при которых происходит сокращение, те же, что и в шумадийско-воеводийском диалекте, хотя в Тршиче долгота теряется в гораздо меньшем числе категорий. Автор дает графический перечень этих категорий. В некоторых -жатегориях тршичский говор показывает долготы, которых нет у Вука и Даничича (његов, какав и под.; очев, Сејин и под. ; један, јесам, чепом, - видив, - подне, - радости, - Руњани, - матере, матером, - костију, - мене и под. ; - када, ноћас, брже - наречие и под.). В именном склонении акцент до известной степени показывает видоизменения, характерные для северо-западных говоров Сербии. Автор подробно излагает данную ситуацию во всех именных склонениях. В краткой форме прилагательных отсутствует явление, могущее быть представ- ленным в формуле: мек — мека — меко; его нет и у самого Вука, хотя на родине предков Вука (Пива и Дробняк) оно налицо. В говоре Тршича, по сравнению с системой Вука и Даничича, имеется гораздо больше двухсложных прилагательных, имеющих в краткой форме одно из нисходящих получающих ( ) на первом слоге (ндвй, здраву, .ъутј, пдзнё, ударений, а в полной — слдткб, рдткй и под.). Для личных местоимений характерен перенос ударения с род. - вин. п. ед. числа на предлог : кбД мене и под. ; с вин. п. на предлог нас : 5' нбс. Необходимо упомянуть и об ударениях в указательных местоимениях двбј, днбј (значительно реже : двбј, днбј). В неопределенном наклонении глаголов первого спряжения (по Беличу) с долгой гласной в основе создано следуощее соотношение между простым и сложным глаголами: в простых глаголах имеется ( ' ) на основе, в то время как в сложных находим ( ) на префиксе, а ( - ) — на гласной основы (ДДнёГш, мрёти — Умргти, нбћи — йзбћи, трёсти — Дзёйсти). В Тршиче это является системой. Автор говорит и об ударениях в неопределенном наклонении, аористе, причастии на -л- , страдательном причастии (прошедшего времени) и настоящем времени. В Тр- шиче, например, встречаются только такие ударения как : йечёмо, плетёмо, берёмо, чи- тамо, бројймо и под.ru
dc.language.isosrsr
dc.publisherНови Сад : Матица српскаsr
dc.rightsopenAccesssr
dc.rights.urihttps://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0/
dc.sourceЗборник Матице српске за филологију и лингвистикуsr
dc.titleНапомене о данашњем тршићком акцентуsr
dc.titleЗаметки о современном акценте Тршичаsr
dc.typearticlesr
dc.rights.licenseBY-NC-NDsr
dcterms.abstractNikolić, Berislav; Zametki o sovremennom akcente Tršiča; Napomene o današnjem tršićkom akcentu;
dc.citation.spage185
dc.citation.epage199
dc.citation.volume8
dc.type.versionpublishedVersionsr
dc.identifier.fulltexthttps://dais.sanu.ac.rs/bitstream/id/16408/nikolic.napomene.trscanski.govor.1965.pdf
dc.identifier.rcubhttps://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_5215


Dokumenti

Thumbnail

Ovaj dokument se pojavljuje u sledećim kolekcijama

Prikaz osnovnih podataka o dokumentu