Конструисање српске музичке традиције у периоду између два светска рата

Abstract

Ова књига настала је као резултат рада на пројекту Идентитети српске музике од локалних до глобалних оквира: традиције, промене, изазови (ОН 177004) Музиколошког института САНУ који финансира Министар‑ ство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије. Као основа послужио је рукопис докторске дисертације рађене под менторством проф. др Александра Молнара и одбрањене 2016. године на Филозофском факулте‑ ту Универзитета у Београду. Рукопис је значајно измењен и знатно допуњен захваљујући допунским истраживањима која су обављена у претходном пе‑ риоду. Резултати до којих се том приликом дошло омогућили су да се продубе ранији увиди, изнесу нови подаци и додатно поткрепе изнете претпоставке и закључци. С тим у вези, од важности је био рад на организовању научне конференције посвећене једној од најзначајијих личности југословенске међу‑ ратне музике, Кости П. Манојловићу, у новембру 2016, а потом и на уређивању међународног тематског зборника о његовим активностима на словенској и балканској културној интеграцији (2017). Размена података с истраживачима из региона и преглед архивског материјала који претходно није био у фокусу обогатио је сазнања о деловању и сарадњи музичара и музичких стручњака на овим просторима. Једнако користан био је и рад на монографији посве‑ ћеној удружењима музичара у Краљевини СХС/Југославији у коауторству с др Весном Пеном током 2017. године откривајући мање познате димензије њихове интеракције унутар и изван земље и указујући на специфичност ра‑ зумевања националних посебности и јединства. Напослетку, изузетан значај имао је преглед богате колекције Дигиталне књижнице Словеније, пре свега музичких и књижевно‑политичких часописа, ретких публикација, плаката из међуратног периода и сл. Сазнања о деловању музичара у читавој Југославији и њиховом суседству, барем и парцијална, омогућила су боље разумевање њихових стремљења, особито борбе за препознавањем како у југословенској јавности, тако и у међународним оквирима. Овом приликом желела бих да се захвалим особљу читаоница у Архиву Југославије и Историјском архиву Београда на помоћи приликом одабира и проналажења архивског материјала. У процесу рада на рукопису пуно су ми помогле сугестије, примедбе и савети ментора, проф. др Александра Молнара, као и чланова комисије, др Милана Суботића и проф. др Иване Спасић. Исто важи и за предлоге рецензената којима сам посебно захвална. Не мање битне биле су и дискусије с колегама музиколозима др Весном Пено и др Срђаном Атанасовским. На крају, подстицајан је био и рад на архивској обради зао‑ ставштине Петра Крстића с колегом Драганом Теодосићем, архивистом и историчарем, као и истраживање необрађених сегмената заоставштине Све‑ толика Пашћана‑Којанова и Стане Ђурић‑Клајн, те административне архиве Музиколошког института САН/САНУ. Огромну захвалност дугујем својој породици која ми је пружила ма‑ теријалну и сваку другу врсту подршке најпре током истраживања за потребе докторске дисертације, а потом и приликом рада на овој књизи. Једнако сам благодарна и пријатељима и колегама који су ми у протеклом периоду давали подстрек за професионално усавршавање и развијање.