Апстрактне именице у српском језику (творбени и семантички аспекти)

Abstract

Рад је посвећен творбеној, семантичкој и стилистичкој анализи категорије изведених апстрактних именица у српском језику. Посебна пажња посвећена је утврђивању скупа критеријума који дефинишу ову категорију. Развој апстрактних именица разматран је кроз упоредни приказ два слоја у дијахроном развитку српског језика. Први слој је представљен грађом из средине 19. века, чију основу чине друго издање Вуковог Рјечника (1852) и Вуков и Даничићев превод Светог писма старога и новога завета; а други слој (на коме почива тежиште рада) – грађом из друге половине 20. века, која је ексцерпирана из савремених описних речника САНУ и МС. Рад се састоји од три целине. На крају сваке целине, наведен је сумаран закључак. У првој целини, дат је опис деадјективних именица (које се завршавају на суфиксе -ост, -ота, -оћа, -ина и -ило), са нарочитим освртом на семантичку конкуренцију изложених творбених типова у српском језику. Други део рада је посвећен је анализи деноминалних апстрактних именица (које се завршавају на суфиксе -ство, -штина и -лук), односно прегледу семантичких функција њихових творбених типова у друштвеном окружењу говорника српског језика. Трећи део рада (који је заснован на грађи из контролног корпуса) посвећен је стилистичкој анализи апстрактних именица у књижевноуметничком и новинарскопублицистичком стилу.

This paper deals with word-formational, semantic and stylistic analysis of the category of derived abstract nouns in the Serbian language. Special attention is given to determining the set of parameters that define this category. The development of abstract nouns is analysed diachronically. The first layer, which dates from the middle of the nineteenth century, is based on the second edition of Serbian Dictionary by Vuk Stefanović Karadžić (1852) as well as the translation of the Bible by Vuk Stefanović Karadžić and Đuro Daničić,whereas the second layer, on which this paper mainly focuses, represents the language material dating from the second half of the twentieth century, which was excerpted from the following descriptive dictionaries: SANU dictionary and Matica Srpska dictionary. This paper consists of three chapters and a summary. In Chapter One, we gave a description of deadjectival nouns (ending in the following suffixes: -ost, -ota, -oća, -ina and -ilo), with a special commentary on the semantic links among the analysed morphological types in the Serbian language. Chapter Two presents the analysis of deadjectival abstract nouns (ending in -stvo, -ština and -luk), that is, gives a comprehensive overview of the semantic functions of their morphological types in the social environment of the speakers of Serbian. Chapter Three (based on the data from the control corpus) deals with stylistic analysis of abstract nouns in the literary and publicistic register.