Геосистемске основе управљања животном средином

Abstract

Насловом дисертације, теоријским оквиром и предметом истраживања указује се наинтересовање у дисертацији, а то је географски теоријски концепт и сама суштинагеографије као науке (проучавање интеракција друштва и природе), јер управо тајгеографски идентитет одређује и животну средину као појам (феномен). Ако се оживотној средини размишља као о сложеном и вишедимензионалном систему, односноо еколошким проблемима као о мултискаларним и мултисекторским проблемима,претпоставља се да у проучавању датих феномена посебно место има географскомишљење и географска логика.Применом геосистемског приступа методолошки је „елиминисано” одвојено проучавањедруштвених и природних система јер су они у стварности повезани. То полазиштеомогућава да се сагледа функционална, просторна и временска међузависност унутарсистема животне средине. На тим основама (сагледавање интеракција) се мора градитисистем управљања животном средином као незаобилазна стратешка активностусмеравања процеса у животној средини. Из идеје о интеракцијама, односногеосистемском приступу, проистиче интегрални приступ као водећи принцип у решавањумултискаларне и мултисекторске природе еколошких проблема, односно принцип накоме се заснива управљање животном средином.Промена у перцепцији/дефинисању еколошких проблема, од редукционистичког касистемском поимању, са нагласком на интеракцијама, утицала је на прелазак са„владања на управљање”. То је значило отклон од парадигме „заповедај и контролиши”ка флексибилнијим моделима управљања. Интегрални принцип претпостављаинтеграцију политика (секторска интеграција), нивоа управљања (територијалнаинтеграција) и учесника (поделa одговорности између државе и приватног сектора,невладиних организација и др.), као и мера и инструмената у систему управљањаживотном средином, што је приказано у дисертацији.Интердисциплинарност (природна и друштвена компонента), методолошки плурализам,географски концепти (простор, место и животна средина), историјско географскиретроспект, само су нека од обележја географског мишљења која су нашла своју применуу проучавању животне средине.У дисертацији је потврђена улога просторног планирања као веома значајногинструмента за интегрисање циљева заштите животне средине у политикe просторногразвоја.

The title of thesis, the theoretical framework and the research subject indicate that the thesisfocuses on the theoretical concept of geography and the essence of geography as a science(the study of interactions between society and nature). This is because the environment as aconcept (phenomenon) is determined by a geographical identity. If the environment isperceived as a complex and multi-dimensional system and ecological problems are interpretedas multiscale and multisectoral issues, it is assumed that a particularly important place in thestudy of these phenomena is occupied by geographical reasoning and a geographical logic.The reliance on a geosystem-based approach "eliminates", methodologically, the study ofsocial and natural systems as unrelated subjects, because they are in fact closely related. Thisapproach enables us to grasp the functional, spatial and temporal interrelationships in theenvironment. It is upon these foundations (understanding of interactions) that anenvironmental governance system must be built as a crucial strategic activity aimed atchannelling various processes in the environment. The integrated approach, as the leadingprinciple in dealing with multiscale and multisectoral nature of environmental problems andthe principle of environmental governance, is derived from the idea of interactions, i.e. from ageosystem-based approach.The changed perception/definition of ecological problems, involving a transition from areductionist to a systemic approach, with an emphasis on interactions, has led to a shift from"government to governance". This implied a departure from the "command and control"paradigm and the adoption of more flexible governance models. The principle of integrationinvolves the integration of policies (cross-sectoral integration), levels of governance (territorialintegration) and stakeholders (sharing responsibilities among the public and private sectors,non-governmental organizations, etc.), as well as environmental governance measures andinstruments, as demonstrated in thesis.Interdisciplinarity (taking into account both natural and social components), methodologicalpluralism, geographical concepts (space, place and environment) and historical andgeographical retrospection, are merely some of the features of geographical reasoning that areapplied in environmental research.The role of spatial planning, as a very important instrument for integrating environmentalprotection goals into spatial development policies, is confirmed in thesis.