Aктуелност Цвијићевих истраживања у контексту српско-албанских односа на Косову и Метохији
The Actuality оf Cvijicʼs Research in the Context оf Serbian-Albanian Relations in Kosovo and Metohija
Чланак у часопису (Објављена верзија)
Метаподаци
Приказ свих података о документуАпстракт
Подручје Косова и Метохије је одувек интригирало истраживаче, укључујући и истакнутог географа Јована Цвијића, како због свог стратешког положаја и физичко-географских особености, тако и због динамичних етнографских процеса. Насељен словенским племенима од најстаријих времена, највећи процват доживљава у средњевековној немањићкој држави. Након пада српске државе под османску власт, велики број Срба се измештао ка северу, док арбанашка племена заузимају oвај простор. Ослабљени Балканским и Првим светским ратом, КиМ улазе у састав прве Југославије. Прву половину XX века обележио је пораст удела албанског становништва, уз организовано насељавање Срба кроз колонизационе процесе. Након Другог светског рата и формирања СФРЈ, српско национално питање је игнорисано и стављано у други план. Распад федеративне државе довео је до кулминације албанског национализма на КиМ, који је убрзо прерастао у оружани сукоб. Укључивањем НАТО-а и бомбардовањем СРЈ, уз подршку Албанаца извршено је једно од нај...већих етничких чишћења у савременој историји. Данас, десет година од једностраног проглашења независности Косова, преговара се о кључним питањима заштите националних интереса и побољшања животних услова српске заједнице у јужној покрајини.
The area of Kosovo and Metohija has always attracted researchers, including a prominent geographer Јovan Cvijić. This was due to its strategic position, physical-geographical features, but also because of the dynamic ethnographic processes. Populated by Slavic tribes from the earliest times, the greatest rise was experienced in the medieval Nemanjić state. After the fall of the Serbian state under Ottoman rule, a large number of Serbs moved to the north, while the Arbanasi (Albanians) occupied this area. Impoverished by the Balkan and the First World War, Kosovo and Metohija became a part of the first Yugoslav state. Тhe first half of the 20th century was marked by increase in the share of the Albanian population, with the planned immigration of Serbs through colonization processes in the late 1920s and 1930s. After the Second World War and the formation of the SFRY, the Serbian national question was ignored and pushed into the background. The breakup of the federal-state has led to th...e culmination of Albanian nationalism in K&M, which soon has grown into an armed conflict. With the NATO involvement and the bombing of the FR Yugoslavia, and support of the Albanians, one of the greatest ethnic cleansings in the contemporary history was carried out. Today, ten years after the unilateral declaration of Kosovo's independence, the key issues of protecting national interests and improving the living conditions of the Serbian community in the southern province have been negotiated.
Кључне речи:
Јован Цвијић / хронологија догађаја / српско-албански односи / етнографски процеси / миграције / Косово и Метохија / Jovan Cvijić / the chronology of events / Serbian-Albanian relations / ethnographic processes / migrations / Kosovo and MetohijaИзвор:
Баштина: гласник, 2018, 45, 213-232Издавач:
- Приштина-Лепосавић : Институт за српску културу
Финансирање / пројекти:
- Географија Србије (RS-47007)
Институција/група
Географски институт „Јован Цвијић“ САНУ / Geographical Institute Jovan Cvijić SASATY - JOUR AU - Денда, Стефан AU - Мицић, Јасна М. AU - Бјељац, Жељко PY - 2018 UR - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/4837 AB - Подручје Косова и Метохије је одувек интригирало истраживаче, укључујући и истакнутог географа Јована Цвијића, како због свог стратешког положаја и физичко-географских особености, тако и због динамичних етнографских процеса. Насељен словенским племенима од најстаријих времена, највећи процват доживљава у средњевековној немањићкој држави. Након пада српске државе под османску власт, велики број Срба се измештао ка северу, док арбанашка племена заузимају oвај простор. Ослабљени Балканским и Првим светским ратом, КиМ улазе у састав прве Југославије. Прву половину XX века обележио је пораст удела албанског становништва, уз организовано насељавање Срба кроз колонизационе процесе. Након Другог светског рата и формирања СФРЈ, српско национално питање је игнорисано и стављано у други план. Распад федеративне државе довео је до кулминације албанског национализма на КиМ, који је убрзо прерастао у оружани сукоб. Укључивањем НАТО-а и бомбардовањем СРЈ, уз подршку Албанаца извршено је једно од највећих етничких чишћења у савременој историји. Данас, десет година од једностраног проглашења независности Косова, преговара се о кључним питањима заштите националних интереса и побољшања животних услова српске заједнице у јужној покрајини. AB - The area of Kosovo and Metohija has always attracted researchers, including a prominent geographer Јovan Cvijić. This was due to its strategic position, physical-geographical features, but also because of the dynamic ethnographic processes. Populated by Slavic tribes from the earliest times, the greatest rise was experienced in the medieval Nemanjić state. After the fall of the Serbian state under Ottoman rule, a large number of Serbs moved to the north, while the Arbanasi (Albanians) occupied this area. Impoverished by the Balkan and the First World War, Kosovo and Metohija became a part of the first Yugoslav state. Тhe first half of the 20th century was marked by increase in the share of the Albanian population, with the planned immigration of Serbs through colonization processes in the late 1920s and 1930s. After the Second World War and the formation of the SFRY, the Serbian national question was ignored and pushed into the background. The breakup of the federal-state has led to the culmination of Albanian nationalism in K&M, which soon has grown into an armed conflict. With the NATO involvement and the bombing of the FR Yugoslavia, and support of the Albanians, one of the greatest ethnic cleansings in the contemporary history was carried out. Today, ten years after the unilateral declaration of Kosovo's independence, the key issues of protecting national interests and improving the living conditions of the Serbian community in the southern province have been negotiated. PB - Приштина-Лепосавић : Институт за српску културу T2 - Баштина: гласник T1 - Aктуелност Цвијићевих истраживања у контексту српско-албанских односа на Косову и Метохији T1 - The Actuality оf Cvijicʼs Research in the Context оf Serbian-Albanian Relations in Kosovo and Metohija SP - 213 EP - 232 IS - 45 DO - 10.5937/bastina1845213D UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4837 ER -
@article{ author = "Денда, Стефан and Мицић, Јасна М. and Бјељац, Жељко", year = "2018", abstract = "Подручје Косова и Метохије је одувек интригирало истраживаче, укључујући и истакнутог географа Јована Цвијића, како због свог стратешког положаја и физичко-географских особености, тако и због динамичних етнографских процеса. Насељен словенским племенима од најстаријих времена, највећи процват доживљава у средњевековној немањићкој држави. Након пада српске државе под османску власт, велики број Срба се измештао ка северу, док арбанашка племена заузимају oвај простор. Ослабљени Балканским и Првим светским ратом, КиМ улазе у састав прве Југославије. Прву половину XX века обележио је пораст удела албанског становништва, уз организовано насељавање Срба кроз колонизационе процесе. Након Другог светског рата и формирања СФРЈ, српско национално питање је игнорисано и стављано у други план. Распад федеративне државе довео је до кулминације албанског национализма на КиМ, који је убрзо прерастао у оружани сукоб. Укључивањем НАТО-а и бомбардовањем СРЈ, уз подршку Албанаца извршено је једно од највећих етничких чишћења у савременој историји. Данас, десет година од једностраног проглашења независности Косова, преговара се о кључним питањима заштите националних интереса и побољшања животних услова српске заједнице у јужној покрајини., The area of Kosovo and Metohija has always attracted researchers, including a prominent geographer Јovan Cvijić. This was due to its strategic position, physical-geographical features, but also because of the dynamic ethnographic processes. Populated by Slavic tribes from the earliest times, the greatest rise was experienced in the medieval Nemanjić state. After the fall of the Serbian state under Ottoman rule, a large number of Serbs moved to the north, while the Arbanasi (Albanians) occupied this area. Impoverished by the Balkan and the First World War, Kosovo and Metohija became a part of the first Yugoslav state. Тhe first half of the 20th century was marked by increase in the share of the Albanian population, with the planned immigration of Serbs through colonization processes in the late 1920s and 1930s. After the Second World War and the formation of the SFRY, the Serbian national question was ignored and pushed into the background. The breakup of the federal-state has led to the culmination of Albanian nationalism in K&M, which soon has grown into an armed conflict. With the NATO involvement and the bombing of the FR Yugoslavia, and support of the Albanians, one of the greatest ethnic cleansings in the contemporary history was carried out. Today, ten years after the unilateral declaration of Kosovo's independence, the key issues of protecting national interests and improving the living conditions of the Serbian community in the southern province have been negotiated.", publisher = "Приштина-Лепосавић : Институт за српску културу", journal = "Баштина: гласник", title = "Aктуелност Цвијићевих истраживања у контексту српско-албанских односа на Косову и Метохији, The Actuality оf Cvijicʼs Research in the Context оf Serbian-Albanian Relations in Kosovo and Metohija", pages = "213-232", number = "45", doi = "10.5937/bastina1845213D", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4837" }
Денда, С., Мицић, Ј. М.,& Бјељац, Ж.. (2018). Aктуелност Цвијићевих истраживања у контексту српско-албанских односа на Косову и Метохији. in Баштина: гласник Приштина-Лепосавић : Институт за српску културу.(45), 213-232. https://doi.org/10.5937/bastina1845213D https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4837
Денда С, Мицић ЈМ, Бјељац Ж. Aктуелност Цвијићевих истраживања у контексту српско-албанских односа на Косову и Метохији. in Баштина: гласник. 2018;(45):213-232. doi:10.5937/bastina1845213D https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4837 .
Денда, Стефан, Мицић, Јасна М., Бјељац, Жељко, "Aктуелност Цвијићевих истраживања у контексту српско-албанских односа на Косову и Метохији" in Баштина: гласник, no. 45 (2018):213-232, https://doi.org/10.5937/bastina1845213D ., https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_4837 .