Музикологија 25 (II/2018)

Abstract

Мини-јубилеј часописа Музикологија– објављивање 25. броја – поклапа се обележавањем 70. годишњице рада Музиколошког института САНУ, али и са прославом 90. рођендана др Надежде Мосусове, научног саветника у пензији, која је свој радни век провела у Музиколошком институту САНУ. На прагу десете деценије, др Мосусова је и даље веома активна; част нам је и задовољство да 25. број часописа посветимо управо њој. У години јубилеја, определили смо се да Тема броја буде Музика и историографија. Иако се током претходних деценија музикологија значајно разгранала, превазишла своје некадашње границе и остварила многобројне интердисциплинарне преплете, историографска разматрања остају срж ове дисциплине. Проучавање примарних извора, реконструкција прошлости поткрепљена убедљивим доказима, преиспитивање ранијих тумачења већ обрађене грађе, те откривање непознатих детаља из живота знаменитих протагониста музичке прошлости, чини окосницу методологије примењене у радовима обједињеним у Теми броја. Аутори радова су садашњи и бивши сарадници Музиколошког института САНУ, односно сарадници на пројекту Идентитети српске музике од локалних до глобалних оквира: традиције, промене, изазови (ОИ 177004), који финансира Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије (2011– 2018). У тексту који отвара ову рубрику, Биљана Милановић спроводи виртуозну анализу архивских извора и реконструише почетак рада Музиколошког института Српске академије наука, обележен улогом Петра Коњовића, његовог оснивача и првог директора. И други рад у Теми броја, ауторки Иване Весић и Данке Лајић Михајловић, посвећен је првим годинама рада Института и утемељењу музикологије и етномузикологије у нашој средини. Весна Пено и Александар Васић пишу о првој српској историји музике, из пера Љубомира Бошњаковића. Марија Думнић Вилотијевић разматра урбану популарну музику на Балкану и даје смернице за утемељење регионалне историје музике, уз паралелно сагледавање сродних феномена у балканским земљама. Маријана Кокановић Марковић реконструише пијанистички репертоар родоначелника српске уметничке музике Корнелија Станковића, са освртом на условљеност концепције концертних програма срединама у којима је Станковић наступао. У раду који закључује Тему броја, Надежда Мосусова даје синтезу својих дугогодишњих проучавања оперског опуса Петра Коњовића. Рубрику Varia отвара текст Нејца Сукљана о политичким конотацијама турнеје Тршћанске филхармоније по Србији у пролеће 1946. године, који доноси прегршт досад непознатих података. Јасна Вељановић скреће пажњу читалаца на личност Хајнриха Кристофа Коха, једног од најзначајнијих музичких теоретичара на преласку из XVIII у XIX век, те разматра могућност увођења његове, данас заборављене, терминологије у савремену аналитичку праксу. Станимира Дерменџијева разматра политицизацију музике у време тоталитарног режима у Бугарској (1944–1989), као и међусобну условљеност политике, музичког живота и статуса бугарских композитора уметничке музике, док Иван Муди поставља смернице за будуће компаративно истраживање музике земаља Медитерана и Балкана, које су почетком двадесетог века успостављале сопствене верзије модернизма. Најзад, Нада Ивановић О’Брајен посматра феномен бајки као парадигму за симболичко интерпретирање процесатрансформације енергије у музици. „Сребрни” број Музикологије закључује рубрика Научна критика и полемика, која садржи три осврта. У име колектива Музиколошког института САНУ желим Надежди Мосусовој још много успешних, креативних и продуктивних година. У Београду, 1. децембра 2018. др Ивана Медић, главна и одговорна уредница

The mini-jubilee of the journal Musicology – publication of the 25th issue – coincides with the celebration of the 70th anniversary of the Institute of Musicology SASA, as well as the celebration of the 90th birthday of Dr Nadežda Mosusova, a retired principal research fellow, who spent her entire career at the Institute of Musicology SASA. At the turn of the tenth decade of her life, Dr Mosusova is still very active; it is with great pleasure that we dedicate the 25th issue of the journal to her. In the year of the anniversary, we decided that the main topic of the issue should be Music and Historiography. Although over the past several decades musicology has significantly expanded, overcoming its former borders and achieving numerous interdisciplinary interweavings, historiographic considerations remain the core of this discipline. The study of primary sources, the reconstruction of the past supported by convincing evidence, the review of earlier interpretations of the already processed material, and the discovery of unknown details from the lives of the famous protagonists of the musical past, constitute the backbone of the methodology applied in the articles unified in the main theme of this issue. Their authors are current and former associates of the Institute of Musicology SASA, and/or collaborators on the project Serbian Musical Identities Between Local and Global Frameworks: Traditions, Changes, Challenges (No 177004), financed by the Ministry of Education, Science and Technological Development of the Republic of Serbia (2011–2018). In the article that opens this section, Biljana Milanović performs a virtuoso analysis of archival sources and reconstructs the circumstances surrounding the foundation and the early days of the Institute of Musicology of the Serbian Academy of Sciences, strongly marked by the role of Petar Konjović, its founder and first director. The second article, by Ivana Vesić and Danke Lajić Mihajlović, also deals with the first years of the Institute’s work and the efforts towards establishing musicology and ethnomusicology in Serbia. Vesna Peno and Aleksandar Vasić discuss the first Serbian history of music, written by Ljubomir Bošnjaković. Marija Dumnić Vilotijević considers urban popular music in the Balkans and gives guidelines for establishing a regional history of music, with a parallel overview of related phenomena in the neighbouring Balkan countries. Marijana Kokanović Marković reconstructs the piano repertoire of the founding father of Serbian art music, Kornelije Stanković, with a reference to the dependence of the concert programs on the environments in which Stanković performed. In the article that concludes this section, Nadežda Mosusova summarizes her decades-long study of Petar Konjović’s operas. The section Varia opens with Nejc Sukljan’s text on the political connotations of the Trieste Philharmonic tour in Serbia in the spring of 1946, presenting and discussing previously unknown data. Jasna Veljanović draws the readers’ attention to Heinrich Christoph Koch, one of the most important music theorists at the turn of the 19th century; she considers the possibility of introducing Koch’s, nowadays mostly forgotten, terminology into contemporary analytical practices. Stanimira Dermendzhieva discusses the politicization of music during the totalitarian regime in Bulgaria (1944–1989) and the interdependence of politics, musical life and the status of Bulgarian composers of art music, while Ivan Moody sets guidelines for the future comparative investigation of the countries of the Mediterranean and the Balkans which, at the beginning of the twentieth century, established their own versions of musical modernism. Finally, Nada Ivanović O’Brien observes the phenomenon of fairy tales as a paradigm for symbolic interpretation of the processes of energy transformation in music. The “silver” issue of the journal Musicology concludes with the section Scientific Reviews and Polemics, which contains three reviews. On behalf of the collective of the Institute of Musicology SASA, I wish Nadežda Mosusova many more successful, creative and productive years. Belgrade, 1 December 2018 Dr Ivana Medić, Editor-in-Chief