Стара српска философска терминологија - покушај аналитичке систематизације

Abstract

Предмет овога рада је покушај систематизације старе српскефилософске терминологије на основу анализе најутицајнијих философских итеолошких списа српске редакције из 14. века – Ареопагитског корпусаДионисија Ареопагита, Лествице Јована Синајског и Дијалектике ЈованаДамаскина. Стварање словенске философске терминолошке номенклатурезапочето је још делатношћу Словенске браће, који су и творци темељнихсловенских философских појмова, попут „слова“, „природе“, „суштине“,„својства“, „идеје“, „појма“ и других. Захваљујући преводилачком поступкукарактеристичном за словенско средњовековље, којим се текст не самолексички него најчешће и синтактички преносио ad litteram, ми данас имамона располагању богат репертоар преведеница, при чему је већина словенскихименица с апстрактним значењем по пореклу калк. Таква философскатерминологија била је веома стабилна, широко стандардизована и разумљива у читавом словенском свету и у готово неизмењеном виду трајала је вишевекова, све док је словенски остајао званични књижевни језик у Србији.Реформе Вука Караџића високи српски језик испразниле су од свих терминатеолошког и философског садржаја и изоловале га од културних токова PaxSlavia Orthodoxa. Превођењем Ареопагитског корпуса, Лествице Јована Синаитаи Дијалектике Јована Дамаскина на словенски језик пренета су сва три главнатерминолошка система античке философске традиције, платоновски, стоичкии аристотеловски, и њима одговарајући философски глосари – мистички,етички и логичко-онтолошки. Највећи број философских појмова који су до данас сачували стари облик у далеко већој мери припада уско теолошкој негофилософској тематици, што и објашњава њихову очуваност на просторусрпског језика, у којем и данас траје жива традиција специфичне теолошкетехничке терминологије.

The aim of this Ph.D. thesis is a basic systematization of the old Serbianphilosophical terminology, based on the analysis of the most influentialphilosophical and theological texts of the Serbian redaction of the Old ChurchSlavonic language from the 14th century – the Corpus Areopagiticum by Dionysius theAreopagite, the Ladder of Divine Ascent by John Climacus and the PhilosophicalChapters by John the Damascene. Some of the fundamental Old Slavonicphilosophical terms (such as “nature”, “essence”, “specific property”, “idea”,“term” etc.) were created as early as in the 9th century within the frames of St. Cyriland Methodius’ translation work. Due to the translation technique characteristic ofthe Slavonic Middle Ages, by which a text used to be translated ad litteram both onlexical and syntactical level, today we have got a rich repertoire of loan-translations,and the majority of the Slavonic nouns with abstract meaning originally are calques.Such philosophical terminology was very stable, widely standardized and understandable throughout the whole Slavonic world, and for many centuries itexisted in an unchanged form, for as long as the Old Church Slavonic languageused to be the official literature language in Serbia. The language reforms of VukKaradžić eliminated all terms of theological and philosophical content from thehigh Serbian language, which thus got isolated from the cultural streams of the PaxSlavia Orthodoxa, to which it naturally belonged. Through the translations of theCorpus Areopagiticum, the Ladder of the Divine Ascent by John Climacus and thePhilosophical Chapters by John the Damascene, the three main terminological systemsof the ancient philosophical tradition (the Platonic, Stoic and Aristotelian ones), and at the same time their philosophical glossaries (the mystical, ethical and logicalontologicalones), were transferred into the Slavonic language. The predominantnumber of the philosophical terms, which have remained in use until the presenttime, belong more to the theological area than to the philosophical one, whichexplains the fact that they are so well preserved in the Serbian language with itsliving tradition of a specific theological technical terminology.