Дечји ритмички систем у песмама српског вокалног наслеђа

Abstract

У тексту се говори о музичкој структури специфичној за певано дечје стваралаштво и музичким облицима намењених деци. Предмет анализе јесу објављене транскрипције српске фолклорне музике, иако ареал простирања овог система имплицира његову архаичност и универзалност. Окосница овог система јесте метроритмички образац, четворочетвртинска изохрона инваријанта која се реализује у складу са променљивом поетском метриком (углавном од IV до VIII). Осим музичких, разматрају се и генералне играчке карактеристике ових облика, као и ужи контекстуални оквир у којем егзистирају. У раду је дата типологија ових облика у српском вокалном наслеђу према њиховим музичким карактеристикама.

This paper deals with the musical structure specific for children’s vocal heritage and heritage for children. The subject of the analysis are transcriptions of Serbian folk music, although the dispersion of this system implies its universality and archaicity. The basis of this system is the methrorythmic pattern, the four-crochet isochrone invariant realised according to interchangeable poetic metrics (mostly from IV to VIII). This pattern also has other characteristics: a performing style (syllabic scanning or singing), melody (e.g. sol–la–sol–mi pattern), form (litany or /mono/strophic), the semantics of the poetic text and connection with simple dance structures. In this paper, examples of this pattern in Serbian vocal heritage are classified according to their musical characteristics.