Музицирање и музичари у кафанама у Београду од почетка емитовања програма Радио Београда до Другог светског рата

Abstract

О музичком животу у градским срединама у Србији постоји невелик број научних текстова. Сама градска народна музика, као што је типично за жанрове који би се могли сврстати у категорију популарне музике, углавном није била предмет етномузиколошког бележења, а касније ни проучавања. За њену изузетну виталност у свакодневној пракси кључно је извођење у кафанама, то јест специфичним културним просторима у којима су наступали професионализовани музичари. У овом раду биће представљено кафанско музицирање у Београду у периоду од 1929. до 1941. године, односно у делу међуратног периода током којег је, услед честог емитовања на програму Радио Београда, музика из београдских кафана постала веома популарна. Нарочито ће се размотрити друштвени аспекти овог музицирања на основу еснафских званичних аката. Материјал на основу којег се реконструише музицирање у кафанама у Београду прикупљен је архивским истраживањем, па се овим радом уједно указује на важност проучавања и тумачења историјских извора у етномузикологији (старих музичких снимака и званичне документације о музицирању), у циљу веродостојног промишљања о историјату народне музике и бољег разумевања савремене праксе.

Musical life in urban areas of Serbia has been a topic of very few scientific papers. As it is typical for genres which can be interpreted as popular music, urban folk music was neither a common subject for collecting and later for research. Its distinguished vitality even in today’s everyday practice is caused mostly by performances in taverns, i.e. in specific cultural spaces where professional musicians perform. Kafana (the tavern) as a musical space is the arena of negotiation of public and private music performance, the musicians’ connection, the interaction of musicians with the audience, and performance of different music practices which profile a specific genre of urban folk music. This paper deals with musical performances in Belgrade taverns from 1929 to 1941 – the part of the interwar period when the music from the taverns in Belgrade became very popular because of Radio Belgrade broadcasting. Tavern musicians were the carriers of this performing practice, so they are considered a particular profession, not only because of the remuneration and the recognition of their skill in society, but also because of their grouping, education, specified gender roles and influences on music. Social aspects of this performing practice are analyzed by using the musicians guild’s official documents. The material for the reconstruction of this practice in Belgrade taverns is collected by archival research, so this paper aims to point out the importance of the interpretation of historical sources in ethnomusicology (old music recordings and official documentation about musical performances), with the goal to contribute to the understanding of its contemporary condition.