Show simple item record

Anthropology and Classics: Epistemological Divergences and Encounters

dc.creatorСтевановић, Лада
dc.date.accessioned2018-11-19T12:39:01Z
dc.date.available2018-11-19T12:39:01Z
dc.date.issued2018
dc.identifier.issn0350-0861
dc.identifier.issn2334-8259
dc.identifier.urihttp://dais.sanu.ac.rs/123456789/4495
dc.description.abstractThe paper deals with the relationship between two academic disciplines: anthropology and Classics that was changing through the time. Although the classical scholars that were oriented towards anthropology never represented dominant stream in the discipline that researched antiquity, we may follow the transformation of mentioned relation that reflects specific methodological positions and changes, as well as wider social and historical context that unavoidably had impact on the development and the status of the academic disciplines. The research attitude towards the Other (as the other culture or as own past) that developed in a specific way in colonialist nineteen century led gradually to disciplinary self-criticism and self-awareness of superior position of the researcher in anthropology that reflected the attitude towards own culture. Regarding the classics, I will point exactly to those researchers that had anthropological approach (even after this discipline abandoned diachrony), changing the dominant perspective from which the antiquity was perceived in order to free themselves from the position about the “cradle of European civilisation”. They started to pose new questions and changed the focus of their research, taking new perspectives for interpretation of fascinating ancient cultures.sr
dc.description.abstractУ раду се разматра историјат односа и преплитање антропологије и античких студија. Иако оријентисаност према антропологији међу класичарима никада није била већински прихваћена, ипак се могу пратити развој, сусрети и разилажења две дисциплине. Они су били условљени како самим методолошким позицијама и променама, тако и ширим друштвеним и историјским контекстом који је неумитно утицао на развој и статус академских дисциплина. Од односа према Другом (као другој култури или као сопственој прошлости) који се у XIX веку развијао у колонијалистичком духу, ишло се ка дисциплинарној самокритичности и освешћивању супериорне позиције истраживача у антропологији, која је била повезана са односом према сопственој култури. Што се тиче античких студија, међу истраживачима ћу издвојити управо оне који су неговали антрополошки приступ (и када се ова дисциплина одрекла дијахроније), иновирајући га и мењајући перспективу из које се посматрала антика како би се ослободили окорелих ставова о „колевци европске цивилизације“, преиспитујући и проширујући теме и позиције из којих су интерпретирали узбудљиве античке културе, нарочито грчку, којој без сумње, дугујемо много.sr
dc.language.isosrsr
dc.publisherБеоград : Етнографски институт САНУsr
dc.relationinfo:eu-repo/grantAgreement/MESTD/Basic Research (BR or ON)/177026/RS//sr
dc.rightsopenAccesssr
dc.sourceГласник Етнографског Института САНУsr
dc.subjectFrazersr
dc.subjectФрејзерsr
dc.subjectCambridge Ritualistssr
dc.subjectLouis Gernetsr
dc.subjectFrench anthropological school of ancient worldssr
dc.subjectVernantsr
dc.subjectКембрички ритуалистиsr
dc.subjectЛуј Жернеsr
dc.subjectФранцуска антрополошка школа античких световаsr
dc.subjectВернанsr
dc.titleАнтропологија и антика: eпистемолошка разилажења и сусретиsr
dc.titleAnthropology and Classics: Epistemological Divergences and Encounters
dc.typearticlesr
dc.rights.licenseBY-NC-NDsr
dcterms.abstractStevanović, Lada; Antropologija i antika: epistemološka razilaženja i susreti;
dc.citation.spage287
dc.citation.epage302
dc.citation.volume66
dc.citation.issue2
dc.identifier.doi10.2298/GEI1802287S
dc.type.versionpublishedVersionsr
dc.identifier.fulltexthttp://dais.sanu.ac.rs/bitstream/id/14032/580-1-1003-1-10-20181008.pdf


Files in this item

Thumbnail

This item appears in the following Collection(s)

Show simple item record