Изучавање људско–животињских односа у антропологији и археологији I

Abstract

This paper is the first of the two planned, in which we will focus on the approaches to the study of human-animal relations in ethnology and anthropology and archaeology. Even though interest in the role of animals in human societies is almost as old as the disciplines the authors of this paper come from, changes and turbulences that the social sciences and the humanities went through in the 1980’s meant that the old foundations on which this interest was based came into question. Given the complexity and scope of the topic, the narrative on the study of human-animal relations in anthropology and archaeology is divided into two parts. In this first paper, we will offer a diachronic review of approaches to the study of animals, animal remains and human-animal relations from the establishment of our disciplines to approximately the end of the 20th century, and map changes and convergent theoretical and methodological tendencies which have led to asking new and different questions about relationships between humans and other animals, but also opened vast possibilities for interdisciplinary collaboration.

Овај текст представља први од планирана два чланка у којима ћемо се бавити проблемом изучaвања људско–животињских односа у етнологији и антропологији и археологији. Иако је интересовање за улогу животиња у људским друштвима старо готово колико и дисциплине из којих ауторке овог текста долазе, промене и превирања кроз које су друштвене и хуманистичке науке пролазиле осамдесетих година 20. века условиле су преиспитивање старих основа на којима је ово интересовање у нашим дисциплинама почивало и, на ширем плану, довеле до формирања новог интердисциплинарног поља проучавања људско-животињских односа. Услед комплексности и обима обрађиване теме, прича о изучавању људско– животињских односа у антропологији и археологији подељена је на два дела. У овом, првом делу, понудићемо историјски осврт на приступе проучавaњу животиња, животињских остатака и људско–животињских односа од заснивања наших дисциплина до, угрубо, краја 20. века, и мапирати конвергентне теоријско- методолошке тенденције у двема дисциплинама које су, напослетку, довеле до постављања нових и другачијих питања у вези са односима између људи и других животиња, али и отвориле низ могућности за интердисциплинарну сарадњу.