Le prix du ciel: Donations et donateurs a Serrès (Macédoine) au XVIIe siècle

Abstract

C'est a partir des documents précieux, récemment découverts, que l'auteur s'efforce d'élucider un aspect particulier de la vie spirituelle de la communauté chrétienne a Serres au XVIIe siècle. Ces documents montrent qu'au monastère fameux de Saint-Jean-Prodrome il y était un tarif fixé (6.000-8.000 akçe) pour la 'commémoration' du donateur. Même plus sou-vent au lieu du paiement en liquide, une commémoration étaient assurée par la donation d'un bien. Le tarif fixé, tenant compte des mutations de la parité de change, restait le même entre 1601 et 1664. Il semble que les montants enregistrés dans les documents ne correspondent pas aux sommes réellement payées, mais plutôt que le montant versé était objet de marchandage et que le paiement était fait en biens ou en travaux.

Hrišćanska zajednica na Balkanu pod osmanskom vlašću imala je bogat duhovni život. Nedostatak izvora ipak onemogućava da se on sagleda u potpunosti. U novije vreme pronađena je građa od ogromnog značaja za proučavanje istorije hrišćanske zajednice u gradu Seru i okolini tokom XVII veka. To su fragmenti kartulara Serske mitropolije i tzv. 'Kodeks B' manastira Sv. Jovana Preteče kod Sera. Zasnivajući svoja istraživanja uglavnom na tim Izvorima, autor je pokušao da sastavi sliku o priložnicima i prilozima darovanim pomenutom nadaleko čuvenom manastiru. Istraživanja obuhvataju period od 1601. do 1664. godine. Moglo bi se reći da je u to vreme postojala neka vrsta fiksne tarife za 'pomen'. Do 1618. godine bilo je uobičajeno da se za pokoj duše prilaže 6.000 akči, a docnije je ta suma podignuta pa 8.000 akči. Naravno, bilo je i onih priložnika čiji su prilozi višestruko premašivali uobičajeni iznos. Pored novca, čak češće, ostavljana su nepokretna dobra: kuće, dućani i sl. Ukupna vrednost samo tih darova za period 1619-1650, iznosila je 300.000 akči i činila je značajan deo ukupnih prihoda manastira (1.400.000 akči za isti period!). I pored ogromnih prihoda, manastir je 1650. godine zapao u duboku krizu. Autor se s pravom pita da li su cifre upisane na ime 'pomena' zaista podrazumevale i predaju novca ili su bile samo fiktivne, podrazumevajući dugoročne prihode, određeni interes, uloženi rad ili neke druge prihode. To pitanje je i dalje otvoreno. Upisani prilozi pokazuju da je hrišćanska zajednica u Seru bila bogatija nego što se do sada moglo pretpostaviti.