Show simple item record

Римски накит на Балкану - локалне традиције и утицај романизације

dc.creatorPopović, Ivana M.
dc.date.accessioned2018-11-09T13:12:19Z
dc.date.available2018-11-09T13:12:19Z
dc.date.issued2003
dc.identifier.issn0350-7653
dc.identifier.urihttp://dais.sanu.ac.rs/123456789/4160
dc.description.abstractLes bijoux en métaux précieux, or et argent, reflètent non seulement la position sociale d'un individu ou d'un groupe social, mais aussi de nombreux éléments relevant de la vie spirituelle, de nature religieuse ou esthétique. Le matériel, trouvé Dans les Balkans central, offre donc des informations importantes sur la culture des habitants militaires et civils de ses centres ainsi que le rôle des traditions locales Dans la production et l'usage des ornements précieux. Etant donné le nombre réduit d'exemplaires de bijoux luxueux nous arrivons a la conclusion que les ateliers d'orfevres provinciaux produisaient des bijoux de qualité moyenne destinés a la clientele habitant les agglomérations formées pres des camps militaires. Le répertoire de ces centres, présentant les formes habituelles des bijoux romains, est en partie enrichie par des formes en usage Dans la population autochtone et basées sur des traditions hellénistiques, produites par des ateliers locaux a l'intérieur des Balkans. L'apparition des bijoux de style traditionnel indique que, jusqu'au moitié de IIIe siecle en particulier, la component locale a joué un rôle considérable et que ne pouvons comter avec une romanisation intensive qu'a parir de ce tempsFRA
dc.description.abstractNakit od zlata i, pogotovo, od srebra na centralnom Balkanu se javlja u srazmerno velikom broju već u poslednjim vekovima stare ere. Izrađivan, uglavnom, u lokalnim centrima, on s jedne strane izražava sve tendencije opšteg stila jedne epohe, dok s druge odražava lokalnu situaciju i specifičnosti. U prvim vekovima rimske dominacije srebrni nakit je u balkanskom regionu veoma brojan, dok u drugim delovima Carstva skoro sasvim nedostaje. Ova činjenica mora se povezati sa pomenutom značajnom produkcijom ukrasa od srebra još u predrimskom periodu, koja se na ovom području zadržala sve do sredine III veka. Brojni pojedinačni nalazi i ostave srebrnog nakita iz ovog vremena svedoče da je na celom balkansko-podunavskom području u lokalnoj proizvodnji važnu ulogu igrala autohtona komponenta, proizišla iz tradicija latenske kulture koja je u svojim manifestacijama podrazumevala mnoge opšteprihvaćene elemente, zajedničke na ovom prostoru za ilirski, dački, trački i keltski supstrat. Posmatrana u svetlu ovih pretpostavki, produkcija srebrnog nakita na teritoriji Gornje Mezije u periodu ranog carstva može se grubo podeliti na dva kulturna horizonta. Prvi horizont obuhvata period od rimskih osvajanja do 80-tih godina I veka i reprezentovan je zatvorenim nalazima srebrnog nakita koji se mogu povezati sa poslednjom fazom dačkih ostava srebrnih predmeta, budući da se dve ostave ovog horizonta, iz Tekije i iz Bara, nađene na onom delu gornjomezijske teritorije koji je bio izložen jakim uticajima iz Dakije (sl. 1). Karakteristični oblici masivnog srebrnog nakita (sl. 2, 3) su narukvice i alke sa prebačenim i spiralno namotanim krajevima, tordirani torkvesi i narukvice u obliku zmije (sl. 4), čija će se upotreba zadržati i u kasnijem periodu (sl. 6). Ti ukrasi, zajedno sa lengerastim fibulama, upletenim lancima (sl. 7), privescima u obliku bršljanovog lišća i narukvicama od upletene i tordirane žice javljaju se u velikom broju kao pojedinačni nalazi ili, još češće, u okviru zatvorenih celina čiji je sastav međusobno veoma sličan, formirajući na taj način horizont balkansko-podunavskih ostava nakita (sl. 5) koje sve sadrže različite kombinacije ovih ukrasa. Ostave srebrnog nakita ovog horizonta sreću se na širokom geografskom prostoru od zapadne Bosne do centralnih delova Rumunije. U okviru brojnih nalaza ovog tipa mogu se ustanoviti neke regionalne specifičnosti u ukrasima iz doline Drine i mađarskog Podunavlja, kao i onih iz doline Velike Morave i rumunskog Podunavlja. U pojedinim nalazima sreću se i neki specifični tipovi- dijadema (sl. 8) i minđuše sa listolikim privescima (sl. 9) na Juhoru, narukvice sa apliciranim pločicama koje nagoveštavaju zmijske glave (sl. 10) iz nalaza na Juhoru i na lokalitetu Bălăciţa, ogrlica (sl. 11) i narukvice iz Bele Reke. Sudeći po reljefnim predstavama u dolini Drine ovi ukrasi su se nosili zajedno, tako da splet lanaca, koji povezuju lengeraste fibule na ramenima i o koje su okačeni srcoliki privesci, na grudima formira specifičan ukras. Međutim, kako pokazuju nalazi iz Gornjeg Vakufa i sa Juhora, (sl. 12) u centralnoj Bosni i u dolini Velike Morave lanci sa listolikim i lunulastim privescima nosili su se oko vrata, kao ogrlice. Većina formi zlatnog nakita iz Gornje Mezije je istočno-mediteranskog porekla, a pojedini oblici ukrasa perle (sl. 13) i glave ukosnica (sl. 14) u obliku minijaturnih vaza, narukvice na šarnir sa centralnim medaljonom (sl. 15) minđuše u formi Herkulovog čvora (sl. 16) i, svakako, dijademe (sl. 8), izrađivani do sredine III veka, ukazuju na dugotrajnost helenističko-mediteranskih uticaja i njihov prodor duboko u unutrašnjost Balkana. Od tog doba jenjava proizvodnja ukrasa autohtonog stila, a sve više se, pored bronzanog, izrađuje nakit od zlata, tradicionalnih rimskih formi i izražene polihromije (sl. 18-20), što je jedna od najbitnijih karakteristika kasnoantičkog nakita. Ipak, s obzirom na mali broj primeraka luksuznog nakita, zaključujemo da se u provincijskim zlatarskim radionicama u serijski izrađivao nakit osrednjeg kvaliteta namenjen klijenteli koja je živela u naseljima nastalim uz vojne logore. Repertoar tih centara, koji čine standardni oblici rimskog nakita, delimično je obogaćen formama koje je koristilo autohtono stanovništvo, a koje su se, bazirane na helenističkim tradicijama, proizvodile u lokalnim radionicama u unutrašnjosti Balkana. Sve učestalija pojava uobičajenih tipova rimskog nakita i gašenje proizvodnje ukrasnih predmeta autohtonog stila, pokazuju da se od sredine III veka može računati sa intenzivnijom romanizacijom centralnobalkanskog stanovništva. RRaz.sr
dc.rightsopenAccess
dc.sourceBalcanica
dc.titleBijoux romains dans les Balkans: Traditions locales et influence de la romanisationFRA
dc.titleРимски накит на Балкану - локалне традиције и утицај романизацијеsr
dc.typearticle
dc.rights.licenseBY-NC-SA
dcterms.abstractПоповић Ивана М.; Rimski nakit na Balkanu - lokalne tradicije i uticaj romanizacije;
dc.citation.spage39
dc.citation.epage62
dc.citation.issue34
dc.identifier.doi10.2298/BALC0334039P
dc.type.versionpublishedVersionen
dc.identifier.fulltexthttp://dais.sanu.ac.rs/bitstream/id/21120/4271.pdf
dc.citation.other(34): 39-62


Files in this item

Thumbnail

This item appears in the following Collection(s)

Show simple item record