Popular Music and Producing Collectivities: the Challenges of Audience Research in Contemporary Musicology
Популарна музика и произвођење колективитета: изазови истраживања публике у савременој музикологији
Чланак у часопису (Објављена верзија)
Метаподаци
Приказ свих података о документуАпстракт
In this paper I deal with the ways in which the audience functions as a means of
producing collectivities. I define audience as a material body that is a carrier of
affective potential in a certain time and space. Taking Yugoslav popular music as
an example, i.e. the concerts of performers from the territory of former Yugoslavia,
I analyse two crucial issues: the audience at popular music concerts in Belgrade
in the period after the dissolution of Yugoslavia, and the audience that is created
virtually through social networks.
У овом раду бавим се карактеристикама, улогом и значајем публике у савременим
музиколошким истраживањима популарне музике, а посебно начинима
на које публика функционише као средство произвођења колективитета.
Надовезујући се на студије новог материјализма, студије тела, као и на теорију
афекта, публику одређујем као материјално тело које постаје носилац афективног
потенцијала у датом простору и времену. Узевши као пример југословенску
популарну музику, односно концерте извођача с територије некадашње Југославије,
анализирала сам два кључна проблема: публику на концертима популарне
музике у Београду у периоду после распада Југославије и публику која се
формира виртуелно у целом постјугословенском простору. У првом случају,
анализирала сам начине на које се стварају колективитети у конкретном простору
у одређеном тренутку путем слушања исте музике, а у другом је било
речи о начинима умрежавања слушалаца путем нових медија, те о стварању
виртуелних заједница обожавалаца и пр...отивника одређене музике. У оба случаја,
показала сам како се формира ентитет публике као афективне заједнице
помоћу избора о одласку на одређени концерт, као и уживања у одређеној врсти
музике. Позвавши се на концепт „афективне атмосфере” Терезе Бренан (Teresa
Brennan), желела сам, такође, да укажем на начине умрежавања дискурса о датој
музици и афективних атмосфера произвођених путем исте. Коначно, имајући у
виду потенцијал музике да учествује у производњи сећања, указала сам на начине
на које су поменути концерти постали својеврсна афективна места сећања.
Дискутовала сам о томе како садашње музичке праксе учествују у продукцији
дискурса о историјској прошлости и како ови дискурси омогућавају стварање
различитих (историјских, музичких, емотивних) сећања прошлости.
Кључне речи:
audience / Yugoslav popular music / popular music / collectivities / contemporary musicologyИзвор:
Музикологија / Musicology, 2015, I, 18, 99-113Издавач:
- Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts
Институција/група
Музиколошки институт САНУ / Institute of Musicology SASATY - JOUR AU - Petrov, Ana PY - 2015 UR - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/3854 AB - In this paper I deal with the ways in which the audience functions as a means of producing collectivities. I define audience as a material body that is a carrier of affective potential in a certain time and space. Taking Yugoslav popular music as an example, i.e. the concerts of performers from the territory of former Yugoslavia, I analyse two crucial issues: the audience at popular music concerts in Belgrade in the period after the dissolution of Yugoslavia, and the audience that is created virtually through social networks. AB - У овом раду бавим се карактеристикама, улогом и значајем публике у савременим музиколошким истраживањима популарне музике, а посебно начинима на које публика функционише као средство произвођења колективитета. Надовезујући се на студије новог материјализма, студије тела, као и на теорију афекта, публику одређујем као материјално тело које постаје носилац афективног потенцијала у датом простору и времену. Узевши као пример југословенску популарну музику, односно концерте извођача с територије некадашње Југославије, анализирала сам два кључна проблема: публику на концертима популарне музике у Београду у периоду после распада Југославије и публику која се формира виртуелно у целом постјугословенском простору. У првом случају, анализирала сам начине на које се стварају колективитети у конкретном простору у одређеном тренутку путем слушања исте музике, а у другом је било речи о начинима умрежавања слушалаца путем нових медија, те о стварању виртуелних заједница обожавалаца и противника одређене музике. У оба случаја, показала сам како се формира ентитет публике као афективне заједнице помоћу избора о одласку на одређени концерт, као и уживања у одређеној врсти музике. Позвавши се на концепт „афективне атмосфере” Терезе Бренан (Teresa Brennan), желела сам, такође, да укажем на начине умрежавања дискурса о датој музици и афективних атмосфера произвођених путем исте. Коначно, имајући у виду потенцијал музике да учествује у производњи сећања, указала сам на начине на које су поменути концерти постали својеврсна афективна места сећања. Дискутовала сам о томе како садашње музичке праксе учествују у продукцији дискурса о историјској прошлости и како ови дискурси омогућавају стварање различитих (историјских, музичких, емотивних) сећања прошлости. PB - Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts T2 - Музикологија / Musicology T1 - Popular Music and Producing Collectivities: the Challenges of Audience Research in Contemporary Musicology T1 - Популарна музика и произвођење колективитета: изазови истраживања публике у савременој музикологији SP - 99 EP - 113 VL - I IS - 18 DO - 10.2298/MUZ1518099P UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3854 ER -
@article{ author = "Petrov, Ana", year = "2015", abstract = "In this paper I deal with the ways in which the audience functions as a means of producing collectivities. I define audience as a material body that is a carrier of affective potential in a certain time and space. Taking Yugoslav popular music as an example, i.e. the concerts of performers from the territory of former Yugoslavia, I analyse two crucial issues: the audience at popular music concerts in Belgrade in the period after the dissolution of Yugoslavia, and the audience that is created virtually through social networks., У овом раду бавим се карактеристикама, улогом и значајем публике у савременим музиколошким истраживањима популарне музике, а посебно начинима на које публика функционише као средство произвођења колективитета. Надовезујући се на студије новог материјализма, студије тела, као и на теорију афекта, публику одређујем као материјално тело које постаје носилац афективног потенцијала у датом простору и времену. Узевши као пример југословенску популарну музику, односно концерте извођача с територије некадашње Југославије, анализирала сам два кључна проблема: публику на концертима популарне музике у Београду у периоду после распада Југославије и публику која се формира виртуелно у целом постјугословенском простору. У првом случају, анализирала сам начине на које се стварају колективитети у конкретном простору у одређеном тренутку путем слушања исте музике, а у другом је било речи о начинима умрежавања слушалаца путем нових медија, те о стварању виртуелних заједница обожавалаца и противника одређене музике. У оба случаја, показала сам како се формира ентитет публике као афективне заједнице помоћу избора о одласку на одређени концерт, као и уживања у одређеној врсти музике. Позвавши се на концепт „афективне атмосфере” Терезе Бренан (Teresa Brennan), желела сам, такође, да укажем на начине умрежавања дискурса о датој музици и афективних атмосфера произвођених путем исте. Коначно, имајући у виду потенцијал музике да учествује у производњи сећања, указала сам на начине на које су поменути концерти постали својеврсна афективна места сећања. Дискутовала сам о томе како садашње музичке праксе учествују у продукцији дискурса о историјској прошлости и како ови дискурси омогућавају стварање различитих (историјских, музичких, емотивних) сећања прошлости.", publisher = "Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts", journal = "Музикологија / Musicology", title = "Popular Music and Producing Collectivities: the Challenges of Audience Research in Contemporary Musicology, Популарна музика и произвођење колективитета: изазови истраживања публике у савременој музикологији", pages = "99-113", volume = "I", number = "18", doi = "10.2298/MUZ1518099P", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3854" }
Petrov, A.. (2015). Popular Music and Producing Collectivities: the Challenges of Audience Research in Contemporary Musicology. in Музикологија / Musicology Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts., I(18), 99-113. https://doi.org/10.2298/MUZ1518099P https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3854
Petrov A. Popular Music and Producing Collectivities: the Challenges of Audience Research in Contemporary Musicology. in Музикологија / Musicology. 2015;I(18):99-113. doi:10.2298/MUZ1518099P https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3854 .
Petrov, Ana, "Popular Music and Producing Collectivities: the Challenges of Audience Research in Contemporary Musicology" in Музикологија / Musicology, I, no. 18 (2015):99-113, https://doi.org/10.2298/MUZ1518099P ., https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3854 .