Primary-Process Transformations in Music оr Discourse About the Ineffable
Трансформације по примарном процесу у музици или дискурс о неизговореном
Članak u časopisu (Objavljena verzija)
Metapodaci
Prikaz svih podataka o dokumentuApstrakt
Every artist or the recipient of a work of art temporarily detaches himself or herself
from objective reality through a process that psychoanalysts call regression.
They unconsciously (re)construct the experiential world using verbal, visual or
auditory form depending on the type of art. The last case involves the deepest
creative regression, which involves the most archaic form of presentation: the
primary processes of mental functioning. Dream is a typical manifestation of these
processes, so the regressive aspect of music can best be demonstrated through
isomorphism between music and dream. Auditory representations constituted
according to primary processes set powerful affects in motion, thereby securing
discharge and producing aesthetic pleasure.
Сваки уметник или реципијент уметничког дела привремено се одваја од
објективне стварности – у чину стварања и у чину доживљавања, тј. у процесима које психоаналитичари називају регресијом. Несвесно (ре)конструишући доживљајни свет, и уметник и реципијент се служе вербалном, визуелном или аудиторном формом, у зависности од врсте уметности. У случају
ове последње, креативна регресија је најдубља и захвата најархаичније симболичке форме: примарне процесе менталног функционисања. Сан је њихова
најизразитија манифестација, па се регресивни аспект музике најбоље може
показати изоморфизмом (сличношћу састава и облика) музике и сна. То значи
да у складу с примарним процесима – кондензација, фрагментација, претварање у сопствену супротност итд. – за трансформације чулног доживљаја
постоје врло блиске аналогије у процесима и структурама које налазимо у
музици. Њих ћемо разматрати у следећим областима: 1) тематски процеси;
2) хармонско-тоналне законитости, или, шире гледано, принципи сис...темске
организације тонских висина; 3) формалне процедуре на основу којих настају
нормативни формални типови и 4) елаборација фундаменталних структура
(пре свега у шенкеријанској анализи).
У психоаналитичком, односно, психодинамском смислу, врхунац развоја
у раном детињству обележен је интеграцијом представе о појму и представљања (појма) путем речи. У знатно поједностављеном облику, ово значи да
ће се афекат, односно психичка енергија у развојно-сукцесивном смислу, придруживати најпре аудиторној представи, односно аудиторној слици, потом
визуелној, и најзад симболичкој функцији речи. Музичка креативна регресија
претпоставља ретроградни процес, у којем се напуштају кохезивне везе афеката са речима-симболима (представа), односно визуелним представама, при
чему се слободна енергија афеката враћа на старе, архаичне путеве – њихове
везе са аудиторним сликама – где нема простора за визуелно, односно вербално представљање. Када се, уз то, аудиторне слике у темпоралном следу организују према принципима примарних процеса менталног функционисања,
долази до (ре)активирања најстаријих форми ментализације, чистог превербалног егзистирања и доживљавања.
Ključne reči:
Мusic / unconscious / creative regression / primary processes / thing-representation / word-representationIzvor:
Музикологија / Musicology, 2015, 19, 157-176Izdavač:
- Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts
URI
http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/1450-9814/2015/1450-98141519157Z.pdfhttps://dais.sanu.ac.rs/123456789/3825
Institucija/grupa
Музиколошки институт САНУ / Institute of Musicology SASATY - JOUR AU - Zatkalik, Miloš AU - Kontić, Aleksandar PY - 2015 UR - http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/1450-9814/2015/1450-98141519157Z.pdf UR - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/3825 AB - Every artist or the recipient of a work of art temporarily detaches himself or herself from objective reality through a process that psychoanalysts call regression. They unconsciously (re)construct the experiential world using verbal, visual or auditory form depending on the type of art. The last case involves the deepest creative regression, which involves the most archaic form of presentation: the primary processes of mental functioning. Dream is a typical manifestation of these processes, so the regressive aspect of music can best be demonstrated through isomorphism between music and dream. Auditory representations constituted according to primary processes set powerful affects in motion, thereby securing discharge and producing aesthetic pleasure. AB - Сваки уметник или реципијент уметничког дела привремено се одваја од објективне стварности – у чину стварања и у чину доживљавања, тј. у процесима које психоаналитичари називају регресијом. Несвесно (ре)конструишући доживљајни свет, и уметник и реципијент се служе вербалном, визуелном или аудиторном формом, у зависности од врсте уметности. У случају ове последње, креативна регресија је најдубља и захвата најархаичније симболичке форме: примарне процесе менталног функционисања. Сан је њихова најизразитија манифестација, па се регресивни аспект музике најбоље може показати изоморфизмом (сличношћу састава и облика) музике и сна. То значи да у складу с примарним процесима – кондензација, фрагментација, претварање у сопствену супротност итд. – за трансформације чулног доживљаја постоје врло блиске аналогије у процесима и структурама које налазимо у музици. Њих ћемо разматрати у следећим областима: 1) тематски процеси; 2) хармонско-тоналне законитости, или, шире гледано, принципи системске организације тонских висина; 3) формалне процедуре на основу којих настају нормативни формални типови и 4) елаборација фундаменталних структура (пре свега у шенкеријанској анализи). У психоаналитичком, односно, психодинамском смислу, врхунац развоја у раном детињству обележен је интеграцијом представе о појму и представљања (појма) путем речи. У знатно поједностављеном облику, ово значи да ће се афекат, односно психичка енергија у развојно-сукцесивном смислу, придруживати најпре аудиторној представи, односно аудиторној слици, потом визуелној, и најзад симболичкој функцији речи. Музичка креативна регресија претпоставља ретроградни процес, у којем се напуштају кохезивне везе афеката са речима-симболима (представа), односно визуелним представама, при чему се слободна енергија афеката враћа на старе, архаичне путеве – њихове везе са аудиторним сликама – где нема простора за визуелно, односно вербално представљање. Када се, уз то, аудиторне слике у темпоралном следу организују према принципима примарних процеса менталног функционисања, долази до (ре)активирања најстаријих форми ментализације, чистог превербалног егзистирања и доживљавања. PB - Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts T2 - Музикологија / Musicology T1 - Primary-Process Transformations in Music оr Discourse About the Ineffable T1 - Трансформације по примарном процесу у музици или дискурс о неизговореном SP - 157 EP - 176 IS - 19 DO - 10.2298/MUZ1519157Z UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3825 ER -
@article{ author = "Zatkalik, Miloš and Kontić, Aleksandar", year = "2015", abstract = "Every artist or the recipient of a work of art temporarily detaches himself or herself from objective reality through a process that psychoanalysts call regression. They unconsciously (re)construct the experiential world using verbal, visual or auditory form depending on the type of art. The last case involves the deepest creative regression, which involves the most archaic form of presentation: the primary processes of mental functioning. Dream is a typical manifestation of these processes, so the regressive aspect of music can best be demonstrated through isomorphism between music and dream. Auditory representations constituted according to primary processes set powerful affects in motion, thereby securing discharge and producing aesthetic pleasure., Сваки уметник или реципијент уметничког дела привремено се одваја од објективне стварности – у чину стварања и у чину доживљавања, тј. у процесима које психоаналитичари називају регресијом. Несвесно (ре)конструишући доживљајни свет, и уметник и реципијент се служе вербалном, визуелном или аудиторном формом, у зависности од врсте уметности. У случају ове последње, креативна регресија је најдубља и захвата најархаичније симболичке форме: примарне процесе менталног функционисања. Сан је њихова најизразитија манифестација, па се регресивни аспект музике најбоље може показати изоморфизмом (сличношћу састава и облика) музике и сна. То значи да у складу с примарним процесима – кондензација, фрагментација, претварање у сопствену супротност итд. – за трансформације чулног доживљаја постоје врло блиске аналогије у процесима и структурама које налазимо у музици. Њих ћемо разматрати у следећим областима: 1) тематски процеси; 2) хармонско-тоналне законитости, или, шире гледано, принципи системске организације тонских висина; 3) формалне процедуре на основу којих настају нормативни формални типови и 4) елаборација фундаменталних структура (пре свега у шенкеријанској анализи). У психоаналитичком, односно, психодинамском смислу, врхунац развоја у раном детињству обележен је интеграцијом представе о појму и представљања (појма) путем речи. У знатно поједностављеном облику, ово значи да ће се афекат, односно психичка енергија у развојно-сукцесивном смислу, придруживати најпре аудиторној представи, односно аудиторној слици, потом визуелној, и најзад симболичкој функцији речи. Музичка креативна регресија претпоставља ретроградни процес, у којем се напуштају кохезивне везе афеката са речима-симболима (представа), односно визуелним представама, при чему се слободна енергија афеката враћа на старе, архаичне путеве – њихове везе са аудиторним сликама – где нема простора за визуелно, односно вербално представљање. Када се, уз то, аудиторне слике у темпоралном следу организују према принципима примарних процеса менталног функционисања, долази до (ре)активирања најстаријих форми ментализације, чистог превербалног егзистирања и доживљавања.", publisher = "Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts", journal = "Музикологија / Musicology", title = "Primary-Process Transformations in Music оr Discourse About the Ineffable, Трансформације по примарном процесу у музици или дискурс о неизговореном", pages = "157-176", number = "19", doi = "10.2298/MUZ1519157Z", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3825" }
Zatkalik, M.,& Kontić, A.. (2015). Primary-Process Transformations in Music оr Discourse About the Ineffable. in Музикологија / Musicology Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts.(19), 157-176. https://doi.org/10.2298/MUZ1519157Z https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3825
Zatkalik M, Kontić A. Primary-Process Transformations in Music оr Discourse About the Ineffable. in Музикологија / Musicology. 2015;(19):157-176. doi:10.2298/MUZ1519157Z https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3825 .
Zatkalik, Miloš, Kontić, Aleksandar, "Primary-Process Transformations in Music оr Discourse About the Ineffable" in Музикологија / Musicology, no. 19 (2015):157-176, https://doi.org/10.2298/MUZ1519157Z ., https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3825 .