“We are not a Female Band, We are a BAND!”: Female Performance as a Model of Gender Transgression in Serbian Popular Music
Ми нисмо женски бенд, ми смо БЕНД: женско извођаштво као модел трансгресије родних улога у српској популарној музици
Članak u časopisu (Objavljena verzija)
Metapodaci
Prikaz svih podataka o dokumentuApstrakt
Instrumental performance, leadership, and authorship by women in music has
historically been subjected to various repressive regimes, while many of the
prejudices and restrictions regarding female musicking can still be discerned in
contemporary popular music practices in Serbia. These mechanisms have been
transferred into contemporary music with different ideological and stylistic
inclination, such as indie music cohorts and folk- or tradition-based genres and
scenes. The structural preconditions that articulate the subject position of female
instrumentalists, regardless of genre or the scene they belong to are the lack of
history of female playing and the requirement that they reach the supposedly
higher standards of male musicians. This article starts with a brief genealogy
of female instrumental music performance from late socialism to the diversity
of contemporary popular music in its present neo-liberal context. Against that
background it interprets the disciplining m...echanisms restricting female musical
creativity and performance, addressing the issues of identity and power through
female agency in music.
Свирање инструмента и заузимање истакнуте позиције попут вође састава донедавно су претежно биле привилегије резервисане за мушке извођаче
на сцени популарне ауторске и клупске музике у Србији, док је улога певачице традиционално привилегована као примарни модел идентификације за
женске извођаче. На такву расподелу утицао је родни диспозитив према којем
је свирање инструмената активност примерена мушкарцима, док је одговарајући медиј женског музичког изражавања – глас. Такође, чак и уколико су
високо видљиве, као у случају певачице, жене у вокално-инструменталним
или инструменталним саставима ретко заузимају позицију предводника или
преговарача, захваљујући традиционалном, хетеронормативном схватању понашања својственим одређеном роду. Порекло ове норме може се потражити у
српској традиционалној музици, у којој су жене као свирачице (и посебно као
свирачице унутар састава) системски маргинализоване, али и у утицају модела из глобалне популарне културе пристиглих током XX века, ...где су жене-вође
бендова (и инструменталисткиње) далеко малобројније у односу на певачице,
које глобално представљају високо популаран и културално пожељан модел.
У протеклој деценији у Србији се појављује више музичких пројеката и иницијатива у којима доминирају жене, или где су жене у лидерским ролама у позицији да одређују интерну динамику рада састава, као и да директно учествују у
процесима преговарања поводом музике унутар жанровско-културалне кохорте
и сцене којој припадају. Било да се ради о all-girl саставима (квартет The Frajle,
тамбурашки састав La Banda, рок група Fandango) или групама које предводе
бенд лидерке (етно/ворлд пројекат Чудесмо Катарине Павловић), интензивнија
видљивост жена у „нетипичним” улогама говори о процесима трансформације
у популарној музици, у којима се диверсификују, пропитују и/или прекорачују
модели одговарајућих родних понашања. У раду ћу анализирати утицај родних
норматива на стратегије које извођачице примењују у позиционирању свог рада
на савременој музичкој сцени, те потенцијално другачије облике сарадње и расподеле моћи које развијају унутар састава у корелацији са индивидуалним поетикама, музичким жанром, и културалном кохортом у оквиру које се крећу.
Ključne reči:
Serbian popular music / indie scene / agency in music / gender / female playersIzvor:
Музикологија / Musicology, 2015, 19, 135-156Izdavač:
- Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts
Finansiranje / projekti:
- Rodna ravnopravnost i kultura građanskog statusa: istorijska i teorijska utemeljenja u Srbiji (RS-MESTD-Integrated and Interdisciplinary Research (IIR or III)-47021)
URI
http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/1450-9814/2015/1450-98141519135N.pdfhttps://dais.sanu.ac.rs/123456789/3824
Institucija/grupa
Музиколошки институт САНУ / Institute of Musicology SASATY - JOUR AU - Nenić, Iva PY - 2015 UR - http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/1450-9814/2015/1450-98141519135N.pdf UR - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/3824 AB - Instrumental performance, leadership, and authorship by women in music has historically been subjected to various repressive regimes, while many of the prejudices and restrictions regarding female musicking can still be discerned in contemporary popular music practices in Serbia. These mechanisms have been transferred into contemporary music with different ideological and stylistic inclination, such as indie music cohorts and folk- or tradition-based genres and scenes. The structural preconditions that articulate the subject position of female instrumentalists, regardless of genre or the scene they belong to are the lack of history of female playing and the requirement that they reach the supposedly higher standards of male musicians. This article starts with a brief genealogy of female instrumental music performance from late socialism to the diversity of contemporary popular music in its present neo-liberal context. Against that background it interprets the disciplining mechanisms restricting female musical creativity and performance, addressing the issues of identity and power through female agency in music. AB - Свирање инструмента и заузимање истакнуте позиције попут вође састава донедавно су претежно биле привилегије резервисане за мушке извођаче на сцени популарне ауторске и клупске музике у Србији, док је улога певачице традиционално привилегована као примарни модел идентификације за женске извођаче. На такву расподелу утицао је родни диспозитив према којем је свирање инструмената активност примерена мушкарцима, док је одговарајући медиј женског музичког изражавања – глас. Такође, чак и уколико су високо видљиве, као у случају певачице, жене у вокално-инструменталним или инструменталним саставима ретко заузимају позицију предводника или преговарача, захваљујући традиционалном, хетеронормативном схватању понашања својственим одређеном роду. Порекло ове норме може се потражити у српској традиционалној музици, у којој су жене као свирачице (и посебно као свирачице унутар састава) системски маргинализоване, али и у утицају модела из глобалне популарне културе пристиглих током XX века, где су жене-вође бендова (и инструменталисткиње) далеко малобројније у односу на певачице, које глобално представљају високо популаран и културално пожељан модел. У протеклој деценији у Србији се појављује више музичких пројеката и иницијатива у којима доминирају жене, или где су жене у лидерским ролама у позицији да одређују интерну динамику рада састава, као и да директно учествују у процесима преговарања поводом музике унутар жанровско-културалне кохорте и сцене којој припадају. Било да се ради о all-girl саставима (квартет The Frajle, тамбурашки састав La Banda, рок група Fandango) или групама које предводе бенд лидерке (етно/ворлд пројекат Чудесмо Катарине Павловић), интензивнија видљивост жена у „нетипичним” улогама говори о процесима трансформације у популарној музици, у којима се диверсификују, пропитују и/или прекорачују модели одговарајућих родних понашања. У раду ћу анализирати утицај родних норматива на стратегије које извођачице примењују у позиционирању свог рада на савременој музичкој сцени, те потенцијално другачије облике сарадње и расподеле моћи које развијају унутар састава у корелацији са индивидуалним поетикама, музичким жанром, и културалном кохортом у оквиру које се крећу. PB - Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts T2 - Музикологија / Musicology T1 - “We are not a Female Band, We are a BAND!”: Female Performance as a Model of Gender Transgression in Serbian Popular Music T1 - Ми нисмо женски бенд, ми смо БЕНД: женско извођаштво као модел трансгресије родних улога у српској популарној музици SP - 135 EP - 156 IS - 19 DO - 10.2298/MUZ1519135N UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3824 ER -
@article{ author = "Nenić, Iva", year = "2015", abstract = "Instrumental performance, leadership, and authorship by women in music has historically been subjected to various repressive regimes, while many of the prejudices and restrictions regarding female musicking can still be discerned in contemporary popular music practices in Serbia. These mechanisms have been transferred into contemporary music with different ideological and stylistic inclination, such as indie music cohorts and folk- or tradition-based genres and scenes. The structural preconditions that articulate the subject position of female instrumentalists, regardless of genre or the scene they belong to are the lack of history of female playing and the requirement that they reach the supposedly higher standards of male musicians. This article starts with a brief genealogy of female instrumental music performance from late socialism to the diversity of contemporary popular music in its present neo-liberal context. Against that background it interprets the disciplining mechanisms restricting female musical creativity and performance, addressing the issues of identity and power through female agency in music., Свирање инструмента и заузимање истакнуте позиције попут вође састава донедавно су претежно биле привилегије резервисане за мушке извођаче на сцени популарне ауторске и клупске музике у Србији, док је улога певачице традиционално привилегована као примарни модел идентификације за женске извођаче. На такву расподелу утицао је родни диспозитив према којем је свирање инструмената активност примерена мушкарцима, док је одговарајући медиј женског музичког изражавања – глас. Такође, чак и уколико су високо видљиве, као у случају певачице, жене у вокално-инструменталним или инструменталним саставима ретко заузимају позицију предводника или преговарача, захваљујући традиционалном, хетеронормативном схватању понашања својственим одређеном роду. Порекло ове норме може се потражити у српској традиционалној музици, у којој су жене као свирачице (и посебно као свирачице унутар састава) системски маргинализоване, али и у утицају модела из глобалне популарне културе пристиглих током XX века, где су жене-вође бендова (и инструменталисткиње) далеко малобројније у односу на певачице, које глобално представљају високо популаран и културално пожељан модел. У протеклој деценији у Србији се појављује више музичких пројеката и иницијатива у којима доминирају жене, или где су жене у лидерским ролама у позицији да одређују интерну динамику рада састава, као и да директно учествују у процесима преговарања поводом музике унутар жанровско-културалне кохорте и сцене којој припадају. Било да се ради о all-girl саставима (квартет The Frajle, тамбурашки састав La Banda, рок група Fandango) или групама које предводе бенд лидерке (етно/ворлд пројекат Чудесмо Катарине Павловић), интензивнија видљивост жена у „нетипичним” улогама говори о процесима трансформације у популарној музици, у којима се диверсификују, пропитују и/или прекорачују модели одговарајућих родних понашања. У раду ћу анализирати утицај родних норматива на стратегије које извођачице примењују у позиционирању свог рада на савременој музичкој сцени, те потенцијално другачије облике сарадње и расподеле моћи које развијају унутар састава у корелацији са индивидуалним поетикама, музичким жанром, и културалном кохортом у оквиру које се крећу.", publisher = "Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts", journal = "Музикологија / Musicology", title = "“We are not a Female Band, We are a BAND!”: Female Performance as a Model of Gender Transgression in Serbian Popular Music, Ми нисмо женски бенд, ми смо БЕНД: женско извођаштво као модел трансгресије родних улога у српској популарној музици", pages = "135-156", number = "19", doi = "10.2298/MUZ1519135N", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3824" }
Nenić, I.. (2015). “We are not a Female Band, We are a BAND!”: Female Performance as a Model of Gender Transgression in Serbian Popular Music. in Музикологија / Musicology Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts.(19), 135-156. https://doi.org/10.2298/MUZ1519135N https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3824
Nenić I. “We are not a Female Band, We are a BAND!”: Female Performance as a Model of Gender Transgression in Serbian Popular Music. in Музикологија / Musicology. 2015;(19):135-156. doi:10.2298/MUZ1519135N https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3824 .
Nenić, Iva, "“We are not a Female Band, We are a BAND!”: Female Performance as a Model of Gender Transgression in Serbian Popular Music" in Музикологија / Musicology, no. 19 (2015):135-156, https://doi.org/10.2298/MUZ1519135N ., https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3824 .