Globalisation and Western Мusic Нistoriography

Abstract

Globalisation of musicology and music history aims to fuse the divisions created during Western music’s acme, and is referred to as “post-European historical thinking”. Therefore, “post” and “pre” European historical thinking have much in common. One aspect of this process of fragmentation was that music history was separated from theory and that Western Music Histories succeeded General Music Histories (a development described in some detail in the article). Connecting global music history with “post-European” historical thinking is one among numerous indications of Western awareness that European culture has reached some sort of a terminal phase. Concurrently, countries that have been developing by following Western Europe as a prototype, are leading today some past phase of Western development, which, with the ideas of cultural relativism prevailing, are not considered inferior.

На основу садржаја уводне студије објављене у часопису Acta Musicologica (2014) и истраживачког пројекта Према глобалној историји музике, којим руководи оксфордски професор Рејнхард Стром, ауторка коментарише настојања западних музиколога да отворе нову еру глобалног музичког мишљења. Она бележи да је од ренесансе, па до врхунца западне музике у XIX веку, фрагментација музичког живота (композиција, извођаштво, образовање, градња инструмената, музичко издаваштво итд.) била заправо пут ка савршенству. Усавршавање у извођењу музичких дела, њиховом стварању и пласману на тржишту зависило је од уплива грађанства у главне културне токове. Један аспект тог процеса било је одвајање музичке историје од теорије музике и од чињенице да је историјски развој западне музике следио пут опште историје музике (то је у тексту детаљније приказано). Према мишљењу Герија Томлинсона, постепено је нарушавано некадашње јединство антропологије и историје (данас пак постоје тежње ка њиховом поновном уједињењу). Фрагментација широке дисциплине доноси могућност научничке перфекције, али и инфлацију професионалаца. У XX веку се дошло до таквих крајности да су у многим пољима дисциплине изнети неодговарајући закључци и постављени бесмислени циљеви. Глобализација тежи да превазиђе све границе. Повезивање глобалне музичке историје са „постевропским” историјским мишљењем један је од многобројних показатеља да на Западу постоји свест о томе да је европска култура достигла неку врсту своје завршне фазе. Но, земље којима је западна цивилизација била парадигма сопственог развоја следе раније фазе западне културе. Новина данашње манифестације овог феномена је начин на који је он суочен са самом западном историографијом. Под јаким утицајем културног релативизма, западни историчари који теже глобалној историји покушавају да из својих расуђивања усмерених ка култури искључе квалитативна поређења и идеју напретка. Будући да напредак није значајан за културу, историјско време се чини неважним, а историја поново дели са антропологијом задобијене одлике. Ови концепти су значајно утицали на етномузикологију у југоисточној Европи, у којој данас сарађују музичари и научници, превазилазећи границе међу нацијама и дисциплинама. Биће потребно да протекне одређено време да би се смисао нових прилика које је донео прелазак у постевропско доба схватио, као и да би се видело шта те прилике заиста доносе музикологији. За сада, видимо само оно што је изгубљено; још увек не спознајемо шта је добијено.