Show simple item record

Music and Crisis

dc.contributorЈовановић, Јелена
dc.contributorМедић, Ивана
dc.creatorМиленковић, Иван
dc.date.accessioned2018-09-07T09:41:24Z
dc.date.available2018-09-07T09:41:24Z
dc.date.issued2016
dc.identifier.issn1450-9814 (print)
dc.identifier.issn2406-0976 (online)
dc.identifier.urihttp://dais.sanu.ac.rs/123456789/3774
dc.description.abstractУ овом прилогу аутор кризу разуме у модерном смислу, не као претњу, већ као самопокретачки погон уметности. Утолико криза није оно што уметности долази споља, што је погађа као болест или временска непогода, већ је увек реч о самопроизвођењу кризе као услову могућности кретања у уметности. Аутор анализира најпре појам представе и четири корена довољног разлога као конзервативни и конзервирајући елемент уметности и супротставља им кризу, односно самопроизвођење кризе као оно што се опире склеротизовању уметничких облика. У музици се тај однос између окоштале, „оприродњенеˮ структуре и онога што ту и такву структуру разграђује види у односу између хармоније и дисхармоније. Оног тренутка када хармонија истакне претензију на природност, дакле на вечност и истину, пале се лампице за узбуну указујући на парализу музичке структуре и потребу за деконструктивном интервенцијом дисхармоније, атоналности или дисонанце.sr
dc.description.abstractIn this article the author does not consider crisis a threat, but in a modern sense, an auto-motive drive of art. Therefore, crisis does not affect the art from the outside, it does not hit it as an illness or a storm, but it always produces itself, which is considered to be a condition for movement in art. First of all, the author analyzes the notion of representation and the four roots of the sufficient reason as a conservative and conserving element of art, to which he opposes crisis and its self-production as something that resists sclerotization of art forms. In music, the relation between the ossified, ˮnaturalizedˮ structure and that which decomposes that structure, manifests itself as the relation between harmony and disharmony. The moment when harmony shows a tendency towards naturality, understanding eternity and truth, an alarm is activated to show that music is being paralyzed and it needs a deconstructive intervention of disharmony, atonality and dissonance.sr
dc.language.isosrsr
dc.publisherBelgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Artssr
dc.rightsopenAccesssr
dc.sourceМузикологијаsr
dc.subjectпредставаsr
dc.subjectмузикаsr
dc.subjectкризаsr
dc.subjectхармонијаsr
dc.subjectдисхармонијаsr
dc.subjectДелезsr
dc.subjectАдорноsr
dc.subjectидентитетsr
dc.subjectразликаsr
dc.subjectmusicsr
dc.subjectcrisissr
dc.titleМузика и кризаsr
dc.titleMusic and Crisissr
dc.typearticlesr
dc.rights.licenseBY-NC-NDsr
dcterms.abstractMilenković, Ivan; Мусиц анд Црисис; Мусиц анд Црисис; Muzika i kriza;
dc.citation.spage15
dc.citation.epage26
dc.citation.volumeII
dc.citation.issue21
dc.identifier.doi10.2298/MUZ1621015M
dc.type.versionpublishedVersionsr
dc.identifier.fulltexthttp://dais.sanu.ac.rs/bitstream/handle/123456789/3774/Ivan Milenković - Muzika i kriza.pdf


Files in this item

Thumbnail

This item appears in the following Collection(s)

Show simple item record