Show simple item record

Musicology 21 (II /2016)

dc.contributorЈовановић, Јелена
dc.contributorМедић, Ивана
dc.date.accessioned2018-09-06T11:29:52Z
dc.date.available2018-09-06T11:29:52Z
dc.date.issued2016
dc.identifier.issn1450-9814 (print)
dc.identifier.urihttp://dais.sanu.ac.rs/123456789/3761
dc.description.abstractГодина која је на измаку, 2016. је на глобалном нивоу перципирана као година обележена бројним кризама – политичким, војним, избегличким, финансијским... Подстакнути тиме, број 21 посветили смо теми односа музике и кризе, схваћене у најширем смислу. Аутори који су се одазвали нашем позиву промишљају музику и кризу на различите начине и у различитим друштвеним и културним контекстима. У тексту који отвара Тему броја, филозоф Иван Миленковић кризу разуме као самопокретачки погон уметности, а самопроизвођење кризе као услов могућности кретања у уметности. Полазећи од констатације да се Србија у XIX веку налазила у дубокој кризи по питању укупног образовања становништва, услед неповољних историјских околности, Кристина Парезановић истражује развој музичке педагогије и наставе солфеђа у Србији од XIX века до данас, разматрајући хронологију институционализације музичког образовања у Србији и утицај западно-европске уметничко-педагошке праксе на домаћу музичку педагогију. Кети Роману указује да је период после пада војне хунте 1974. године, који се у савременој грчкој историји сматра раздобљем велике друштве- не и финансијске кризе, заправо био период процвата музичког живота у Грчкој, током којег су основане бројне музичке институције, а композитори третирани као национални хероји. Срђан Тепарић разматра кризу тоналитета идентификовану у првим деценијама XX века и уводи појам ресемантизације да би показао како је тоналност превазишла наводну кризу и истовремено донела нов квалитет музици модернизма. Пажњу Милана Милојковића привукла је стваралачка криза иницирана наметањем идеологије социјалистичког реализма непосредно након Другог светског рата. Милојковић анализира позицију Предрага Милошевића као модернистички опредељеног ствараоца који, међутим, покушава да усвоји поједине постулате социјалистичког реализма, како на нивоу композиционо-техничких средстава, тако и у погледу избора теме и текстуалног предлошка, који проблематизује положај сељака у послератној Југославији. Традиционално, рубрика Varia доноси радове разноврсне тематике. Доследна пракса објављивања студија посвећених композицијама истакнутих српских композитора настављена је публиковањем текста Иване Вуксановић. У ауторкином фокусу су два нова дела Милана Михајловића, Меланхолија (2014) и Револт (2015). Поред њихове међусобне сродности у композиционо-техничком и структурном погледу, као и у њиховим интертекстуалним односима, у раду су сагледане и карактеристике укупног досадашњег композиторовог опуса. Рад Ане Пјотровске третира проблематику места и улоге руске музике и њеног поимања од стране руских и европских музичких писаца, у контексту мултикултурне Европе. Теме везане за медије у одређеним историјским и друштвено-политичким контекстима ХХ века у југоисточној Европи разматране су у два рада: Леон Стефанија пише о политици музичког програма Радио Љубљане у годинама пре Другог светског рата (1928–1941), а Екехард Пистрик о улози музике у радио емисијама у комунистичкој Албанији, из времена Енвера Хоџе. Публици концерата Велике дворане Задужбине Илије Милосављевића Коларца у Београду поклоњена је пажња у студији Сабине Хаџибулић; социолошком анализом обрађени су подаци везани за музичку публику ове значајне институције српске културе током прве деценије ХХI века. Pад Олге Бочкарјове анализира третман уметничке музике у жанру цртаног филма као виду прожимања различитих стваралачких приступа, на примерима остварења пољских и руских аутора из друге половине и с краја ХХ века. Најзад, студија Александра Васића је посвећена „Веснику Јужнословенског певачког савеза“ са потпуном библиографијом радова у овом значајном листу. У рубрици Научна критика и полемика објављена су два рада посвећена остварењима двојице српских композитора и академика: први, о књизи На крају пута Дејана Деспића, и други – о монографији Силви Нисефор посвећеној композиторском стваралаштву Ивана Јевтића. Следе критички осврти на најновију монографију Ане Петров, на два зборника радова у издању Музиколошког института САНУ (Beyond the East-West Divide, ур. К. Томашевић и И. Медић; Радио и српска музика, ур. И. Медић), на конференцију посвећену животу и стваралаштву мађарског композитора Ђерђа Куртага, одржану у јуну 2016. године – и на једно етнокореолошко мултимедијално ДВД издање ауторке Селене Ракочевић.sr
dc.description.abstractThe year 2016 was globally perceived as the year marked by numerous crises — political, military, refugee, financial... Inspired by this, we decided to dedicate our Vol. 21 to the relationship between music and crisis, understood in the broadest sense. The authors who have responded to our call for papers discuss music and crisis in different ways and in various social and cultural contexts. In the text that opens up this issue, the philosopher Ivan Milenković understands the crisis as a self-moving drive of the arts, and the auto-production of the crisis as the condition that enables the arts to move forward. Starting from the thesis that Serbia in the 19th century found itself in a profound crisis with respect to the total level of education of its populace, caused by the unfavorable historical circumstances, Kristina Parezanović investigates the development of music pedagogy and the teaching of solfeggio in Serbia from the 19th century until the present day, whilst presenting the chronology of the institutionalization of music education in Serbia and the influence of the West European artistic and pedagogical practices onto Serbian music pedagogy. Katy Romanou argues that the period after the downfall of the military dictatorial regime in 1974, which is considered as a period of great social and financial crisis in the contemporary Greek history, was actually the period of flourishing of Greek musical life, during which many music institutions were founded, and composers were treated as national heroes. Srdjan Teparić analyzes the crisis of tonality, as identified in the first decades of the 20th century, and introduces the notion of resemantization, in order to demonstrate how tonality overcame the alleged crisis and simultaneously brought a new quality to modernist music. Milan Milojković pays attention to the creative crisis initiated by the introduction of the ideology of socialist realism immediately after World War II. He analyzes the position of Predrag Milošević as a composer inclined to modernism, who nevertheless attempted to adopt some postulates of socialist realism, both at the level of the choice of compositional-technical means and at the level of the selection of the subject matter and the lyrics which problematize the peasants’ position in the postwar Yugoslavia. According to the journal’s tradition, rubric Varia contains articles researching to different topics. The series of articles dedicated to the outstanding Serbian composers’ works in this journal has continued, this time by publishing Ivana Vuksanović’s article focused on two new compositions of Milan Mihajlović: Melanholija (Melancholy, 2014) and Revolt (Rebellion, 2015). She pays attention to their mutual kinship in compositional, technical, and structural aspect, as well as in their intertextual relations, and also reveals the characteristics of the composer’s opus as a whole. Anna Piotrowska’s paper treats the problematic of the place and role of Russian music and the way it was understood by Russian and European musical writers, in the context of multicultural Europe. The subjects connected to the media and music in Southeast Europe in specific historical and socio-political contexts of the 20th century are discussed in two articles: Leon Stefanija writes about the musical policy of the Radio Ljubljana (Slovenia) in the years that preceded the World War II (1928–1941), and Eckehard Pistrick dedicates his article to the role of music in radio program in communist Albania in the period of Enver Hoxha rule. In the study by Sabina Hadžibulić the attention has been paid to the audience of the concerts in the Great Hall of the Ilija Milosavljević Kolarac’s Foundation in Belgrade. The data about musical audience of this prestigious Serbian cultural institution in the period of the first decade of the 21st century have been elaborated through sociological analyses. The paper by Ol’ga Bochkareva shows the treatment of art music in cartoons as a type of synergy of different creative approaches, through the examples of Polish and Russian authors’ works from the second half and the end of the 20th century. Aleksandar Vasić’s study is dedicated to the South Slavic choral union herald and is accompanied by a complete bibliography of articles in this significant journal. In the rubric Discussion and Polemics, there are two papers dedicated to Serbian composers’ and academics’ works: the first one is about the book At the End of the Journey by Dejan Despić, and the other – on the monography written by Sylvie Nicefor about Ivan Jevtić’s life and career. There are also review articles about Ana Petrov’s monography, and two collections of papers published by the Institute of Musicology SASA (Beyond the East- West Divide, eds. K. Tomašević and I. Medić, and Radio and Serbian Music, ed. I. Medić); also, about the conference dedicated to the life and work of György Kurtág, held in Budapest in June 2016, and the multimedial DVD ethnochoreographical edition by Selena Rakočević.sr
dc.language.isosrsr
dc.language.isoensr
dc.publisherБеоград : Музиколошки Институт Српске академије наука и уметностиsr
dc.rightsopenAccesssr
dc.subjectMusicsr
dc.subjectCrisissr
dc.titleМузикологија 21 (II /2016)sr
dc.titleMusicology 21 (II /2016)sr
dc.typeothersr
dc.rights.licenseBY-NC-SAsr
dcterms.abstractMuzikologija 21 (II /2016);
dc.description.otherТема броја: Музика и криза / Тhe Main Theme: Music and Crisis Oбјављивање часописа помогло је Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије и Министарство културе Републике Србије. / The publication of the journal is financially subsidized by the Ministry of Education, Science and Technological Development of the Republic of Serbia, and Ministry of Culture of the Republic of Serbia.sr
dc.identifier.cobiss173918727
dc.type.versionpublishedVersionsr
dc.identifier.fulltexthttp://dais.sanu.ac.rs/bitstream/id/11806/Muzikologija 21 2016.pdf


Files in this item

Thumbnail

This item appears in the following Collection(s)

Show simple item record