Droplets оf Dew: The Music оf Vera Stanojević
Капи росе: Музика Вере Станојевић
Article (Published version)
Metadata
Show full item recordAbstract
Vera Stanojević’s timbrally-driven compositions, both acoustic and electro-acoustic,
have increasingly garnered international recognition over the past two decades. A
brief biographical overview, supported with commentary from the composer, is
followed by a series of analytical vignetes of select repertoire. Te analyses provide
brief sketches of the style and compositional approach taken in each work. Works
discussed are posted on the composer’s Soundcloud website, allowing readers to
directly engage, with audio, timbral complexities addressed within.
Српско-америчка композиторка Вера Станојевић једна је од многобројних
успешних уметница и уметника српског порекла који већ дуго живе и раде
у иностранству (Medić 2014). Њени успеси током последње две деценије
обухватају велики број награда, поруџбина и наступа у својству гостујућег
композитора на престижним музичким фестивалима. Животни пут је ову
композиторку водио из Србије до Русије, а затим до Сједињених Америчких
Држава. Једна од константи током читаве њене композиторске каријере јесте
љубав према клавиру, иако Вера Станојевић није пуно писала за овај инструмент
– али се инспирисала његовим валерима. Њена одлука да студира у Москви
првобитно је била подстакнута жељом да апсорбује традицију чувене руске
пијанистичке школе, али и да овлада компоновањем у стилу руских мајстора ХХ
века, првенствено Шостаковича и Прокофјева. Међутим, њено интересовање
за тембр и за стваралаштво спектралиста попут Жерара Гризеа (Gérard Grisey),
Тристана Мураја (Tristan Murail) и Клода Виви...јеа (Claude Vivier) навело је да
се посвети испитивању могућности електроакустичке музике и допринело
њеној одлуци да студира композицију на Државном универзитету Охаја. Данас
Вера Станојевић живи и ствара у Коламбусу, главном граду државе Охајо,
где се налази и поменути универзитет. У овом раду, након кратког осврта на
значајне моменте из композиторкине биографије, хронолошки истражујем
композиционе приступе које Вера Станојевић примењује у својим акустичким и
електроакустичким остварењима. У свим њеним скорашњим делима, без обзира
на то да ли је у њима коришћена електроника, приметно је усмерење на тембр.
У електроакустичким остварењима, електронски звуци су углавном изведени из
акустичких извора коришћених у самим композицијама, или евоцираних у њима,
чиме се остварује комплементарност електронских и акустичких боја, наместо
њиховог оштрог контраста.
Keywords:
Vera Stanojević / timbre / electro-acoustic / post-tonal / compositional process / Вера Станојевић / тембр / електроакустичка дела / пост-тонална музика / композициони процесSource:
Музикологија / Musicology, 2017, 23, 259-286Publisher:
- Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts
URI
http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/1450-9814/2017/1450-98141723259O.pdfhttps://dais.sanu.ac.rs/123456789/3734
Collections
Institution/Community
Музиколошки институт САНУ / Institute of Musicology SASATY - JOUR AU - Oravitz, Michael PY - 2017 UR - http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/1450-9814/2017/1450-98141723259O.pdf UR - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/3734 AB - Vera Stanojević’s timbrally-driven compositions, both acoustic and electro-acoustic, have increasingly garnered international recognition over the past two decades. A brief biographical overview, supported with commentary from the composer, is followed by a series of analytical vignetes of select repertoire. Te analyses provide brief sketches of the style and compositional approach taken in each work. Works discussed are posted on the composer’s Soundcloud website, allowing readers to directly engage, with audio, timbral complexities addressed within. AB - Српско-америчка композиторка Вера Станојевић једна је од многобројних успешних уметница и уметника српског порекла који већ дуго живе и раде у иностранству (Medić 2014). Њени успеси током последње две деценије обухватају велики број награда, поруџбина и наступа у својству гостујућег композитора на престижним музичким фестивалима. Животни пут је ову композиторку водио из Србије до Русије, а затим до Сједињених Америчких Држава. Једна од константи током читаве њене композиторске каријере јесте љубав према клавиру, иако Вера Станојевић није пуно писала за овај инструмент – али се инспирисала његовим валерима. Њена одлука да студира у Москви првобитно је била подстакнута жељом да апсорбује традицију чувене руске пијанистичке школе, али и да овлада компоновањем у стилу руских мајстора ХХ века, првенствено Шостаковича и Прокофјева. Међутим, њено интересовање за тембр и за стваралаштво спектралиста попут Жерара Гризеа (Gérard Grisey), Тристана Мураја (Tristan Murail) и Клода Вивијеа (Claude Vivier) навело је да се посвети испитивању могућности електроакустичке музике и допринело њеној одлуци да студира композицију на Државном универзитету Охаја. Данас Вера Станојевић живи и ствара у Коламбусу, главном граду државе Охајо, где се налази и поменути универзитет. У овом раду, након кратког осврта на значајне моменте из композиторкине биографије, хронолошки истражујем композиционе приступе које Вера Станојевић примењује у својим акустичким и електроакустичким остварењима. У свим њеним скорашњим делима, без обзира на то да ли је у њима коришћена електроника, приметно је усмерење на тембр. У електроакустичким остварењима, електронски звуци су углавном изведени из акустичких извора коришћених у самим композицијама, или евоцираних у њима, чиме се остварује комплементарност електронских и акустичких боја, наместо њиховог оштрог контраста. PB - Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts T2 - Музикологија / Musicology T1 - Droplets оf Dew: The Music оf Vera Stanojević T1 - Капи росе: Музика Вере Станојевић SP - 259 EP - 286 IS - 23 DO - 10.2298/MUZ1723257O UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3734 ER -
@article{ author = "Oravitz, Michael", year = "2017", abstract = "Vera Stanojević’s timbrally-driven compositions, both acoustic and electro-acoustic, have increasingly garnered international recognition over the past two decades. A brief biographical overview, supported with commentary from the composer, is followed by a series of analytical vignetes of select repertoire. Te analyses provide brief sketches of the style and compositional approach taken in each work. Works discussed are posted on the composer’s Soundcloud website, allowing readers to directly engage, with audio, timbral complexities addressed within., Српско-америчка композиторка Вера Станојевић једна је од многобројних успешних уметница и уметника српског порекла који већ дуго живе и раде у иностранству (Medić 2014). Њени успеси током последње две деценије обухватају велики број награда, поруџбина и наступа у својству гостујућег композитора на престижним музичким фестивалима. Животни пут је ову композиторку водио из Србије до Русије, а затим до Сједињених Америчких Држава. Једна од константи током читаве њене композиторске каријере јесте љубав према клавиру, иако Вера Станојевић није пуно писала за овај инструмент – али се инспирисала његовим валерима. Њена одлука да студира у Москви првобитно је била подстакнута жељом да апсорбује традицију чувене руске пијанистичке школе, али и да овлада компоновањем у стилу руских мајстора ХХ века, првенствено Шостаковича и Прокофјева. Међутим, њено интересовање за тембр и за стваралаштво спектралиста попут Жерара Гризеа (Gérard Grisey), Тристана Мураја (Tristan Murail) и Клода Вивијеа (Claude Vivier) навело је да се посвети испитивању могућности електроакустичке музике и допринело њеној одлуци да студира композицију на Државном универзитету Охаја. Данас Вера Станојевић живи и ствара у Коламбусу, главном граду државе Охајо, где се налази и поменути универзитет. У овом раду, након кратког осврта на значајне моменте из композиторкине биографије, хронолошки истражујем композиционе приступе које Вера Станојевић примењује у својим акустичким и електроакустичким остварењима. У свим њеним скорашњим делима, без обзира на то да ли је у њима коришћена електроника, приметно је усмерење на тембр. У електроакустичким остварењима, електронски звуци су углавном изведени из акустичких извора коришћених у самим композицијама, или евоцираних у њима, чиме се остварује комплементарност електронских и акустичких боја, наместо њиховог оштрог контраста.", publisher = "Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts", journal = "Музикологија / Musicology", title = "Droplets оf Dew: The Music оf Vera Stanojević, Капи росе: Музика Вере Станојевић", pages = "259-286", number = "23", doi = "10.2298/MUZ1723257O", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3734" }
Oravitz, M.. (2017). Droplets оf Dew: The Music оf Vera Stanojević. in Музикологија / Musicology Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts.(23), 259-286. https://doi.org/10.2298/MUZ1723257O https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3734
Oravitz M. Droplets оf Dew: The Music оf Vera Stanojević. in Музикологија / Musicology. 2017;(23):259-286. doi:10.2298/MUZ1723257O https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3734 .
Oravitz, Michael, "Droplets оf Dew: The Music оf Vera Stanojević" in Музикологија / Musicology, no. 23 (2017):259-286, https://doi.org/10.2298/MUZ1723257O ., https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3734 .