Трагом записа Теофилакта Симокате

Abstract

Најстарији запис који сведочи о музици Јужних Словена је онај који је у својој Историји оставио византијски хроничар Теофилакт Симоката. Наиме, 592. године цар Маврикије заробљава тројицу Словена, код места Енатона, који код себе нису имали никакво оружје, већ су са собом носили само музичке инструменте, за које се оправдано претпоставља да су биле “лире“. Користећи друге записе савременика, сазнања до којих се дошло етимолошким анализама, као и археолошким артефактима, могуће је констатовати да су Словени у наведеном периоду имали одређене музичке инструменте, релативно развијену инструменталну и вокалну музику.

Te earliest record that testifes to the South Slavic music is the one lef by the Byzantine chronicler Teophylact Simocata in his History. It is said that in 592, the emperor Maurice captured three Slavic men near Enaton, who did not have any weapons on them, but had only musical instruments, most probably lyres. Some written sources also mention the horns. Implementing the knowledge obtained through etymological analyses and the extant ethnological practice, as well as archaeological artefacts, it may be said that the Slavs of the said period used jingle bells, futes and bagpipes. Te music, both instrumental and vocal, was common to religious as well as entertainment purposes