Музикологија 23 (II /2017)

Abstract

Тема броја 23 Рефлексије о социјализму инспирисана је великим међународним научним скупом Музичко наслеђе државног социјализма – Преиспитивање наратива о послератној Европи, одржаним септембра 2015. године у Београду. Суорганизатори овог скупа, на којем је по први пут анализирано музичко наслеђе социјалистичког раздобља на територијама некадашње Југославије, Совјетског Савеза и читавог Источног блока, али и других (тада) социјалистичких земаља попут Грчке или Аустрије, били су Музиколошки институт САНУ, Одељење ликовне и музичке уметности САНУ и Студијска група за источноевропску музику Британске асоцијације за славистичке и источноевропске студије (REEM/BASEES). С обзиром на велики број изложених радова и хетерогеност приступа и дубине захвата у материју, није било могуће публиковати све радове, већ је начињен избор. Радови одабрани за темат Рефлексије о социјализму рецензирани су, у појединим случајевима детаљно прерађени и/или проширени, те доносе пресек тема и проблемских области иницираних овим скупом. У темату су наизменично заступљени радови који се односе на српску музику после Другог светског рата и на музику у другим социјалистичким земљама (Совјетски Савез, Румунија, Мађарска), како би читаоци могли да сагледају у паралели ситуацију у различитим контекстима, чије су специфичности превасходно биле одређене стриктношћу примене соцреалистичких начела. Премда се највећи број аутора бави уметничком музиком, било у смислу тумачења ширег стваралачког контекста (Мирјана Веселиновић-Хофман, Мелита Милин, Елена Марија Шорбан), било у вези са делатношћу појединих стваралаца (Георгија Петруди, Немања Совтић, Марија Голубовић и Никола Коматовић), заступљени су и радови везани за област популарне музике, односно активности појединих маркантних стваралаца из тог домена (Адам Игњац, Борислава Вучковић). Здружено посматрани, радови публиковани у Теми броја креирају живописну панораму музичког живота у раздобљу државног социјализма, али и указују на данашње реперкусије појединих системских, односно, идеолошких поставки тога доба. Радови објављени у рубрици Varia обрађују широк спектар тема, превасходно релевантних за српску музичку историографију. У коауторском раду који отвара ову рубрику, музиколог Весна Пено и архитекта Марија Обрадовић баве се певничким простором и појачко градитељским везама у српском средњовековним црквама. Јелена Јовановић проучава „шопски“ мелодијски модел у свадбеним и ђурђевданским песмама у источној и централној Србији, док се Биљана Милановић бави почецима меморисања Стевана Стојановића Мокрањца у српској музици. Оливера Николић проучава концертантно стваралаштво академика Ивана Јевтића, а Данка Лајић Михајловић пише о недавно дигитализованој колекцији фонографских снимака Косте П. Манојловића из Музиколошког института САНУ. Рад америчког аутора Мајкла Оравица посвећен је електроакустичком стваралаштву Вере Стојановић, композиторке српског порекла која већ дуго живи и ради у Сједињеним Америчким Државама. У рубрици Јубилеји објављујемо разговор Катарине Томашевић са композитором и мултимедијалним уметником Владаном Радовановићем, поводом његовог 85. рођендана. Двадесет трећи број часописа Музикологија закључује рубрика Научна криGика и Fолемика, у којој објављујемо приказе четири монографије, једног фестивала и једног симпозијума. У име редакције, захваљујем се колегама из Србије и иностранства који су, у својству рецензената, читали радове припремљене за овај број и својим драгоценим сугестијама и коментарима допринели његовој коначној физиономији.

The main theme of this issue Reflections on Socialism is inspired by the International Conference Musical Legacies of State Socialism M Revisiting the Narratives About Post-World War II Europe that took place at the Serbian Academy of Sciences and Arts in Belgrade in September 2015. The coorganizers of this conference were the Institute of Musicology SASA, Department of Fine Arts and Music of the Serbian Academy of Sciences and Arts, and the Study Group for Eastern European Music of the British Association for Slavonic and East European Studies (REEM/BASEES). In the course of this conference, musical legacies of the socialist era in the territories of the former Yugoslavia, the Soviet Union and the entire Eastern Bloc, but also including other socialist countries such as Greece or Austria, were assessed and discussed comprehensively for the first time. Considering the large number of papers presented at the conference and the heterogeneity of approaches, it was not possible to publish them all. Articles selected for publication were peer reviewed, in some cases vastly expanded and reworked, and in the final form they present a cross section of topics and problem areas initiated by the conference. The articles alternate between those focusing on Serbian music after World War II and music in other socialist countries (Soviet Union, Romania, Hungary), so that readers can observe in parallel the situation in different contexts, whose specificities were primarily determined by the strictness of the application of the (often vague) socialist-realist principles. Although most authors deal with art music, either in terms of interpretation of a wider creative context (Mirjana Veselinović-Hofman, Melita Milin, Elena Maria Şorban), or in connection with the activity of certain composers (Georgia Petroudi, Nemanja Sovtić, Marija Golubović and Nikola Komatović), two authors (Ádám Ignácz, Borislava Vučković) contribute to the field of popular music studies, dealing with activities of some prominent authors from that domain. Together, articles published in the main theme of this volume create a colorful panorama of musical life in the period of state socialism and point to today’s repercussions of certain systemic i.e. ideological settings of that era. Articles published in the section Varia engage with a wide range or topics, predominantly those relevant for Serbian music historiography. The article coauthored by a musicologist Vesna Peno and an architect Marija Obradović deals with the chanting space and the relations between architecture and chanting in Serbian medieval churches. Jelena Jovanović studies the “Shop” melodic model in two types of songs (for weddings and for the holiday of St George) in Eastern and Central Serbia, while Biljana Milanović writes about the beginnings of memorizing Stevan Stojanović Mokranjac in Serbian music. Olivera Nikolić writes about the works of the composer and academician Ivan Jevtić, while Danka Lajić Mihajlović deals with the recently digitized collection of phonographic recordings made by Kosta P. Manojlović. The article by Michael Oravitz engages with the electroacoustic works of Vera Stojanović, a composer of Serbian descent who has lived in the United States for several decades. The Anniversary section contains Katarina Tomašević’s conversation with Vladan Radovanović, a composer and multimedia artist, on the occassion of his 85th birthday. This issue of the journal ends with a substantial reviews section, which comprises reviews of four monographs, one festival and one symposium. On behalf of the Editorial Board I express own cordial gratitade to our colleagues from Serbia and abroad who have acted as peer reviewers, and whose valuable insights and comments have vastly contributed both to individual articles and to the overall physiognomy of the entire volume.