Reflections On a ‘Shop’ Melodic Model in Wedding and St George’s Day Songs from Eastern and Central Serbia

Abstract

This article examines a melodic model that characterizes Serbian ‘Shop’ musical idiom both in eastern and central Serbia, where it was disseminated through migrations from the ‘Shop’ cultural region to the west and northwest. In some of the ‘Shop’ areas and in neighbouring regions in East Serbia, as well as in more remote central Serbia, examples of this model are consistent in their main characteristics, while in more remote areas in central Serbia these characteristics appear in various forms of the model. The goal of this paper is to contribute to knowledge of the distribution of elements of ‘Shop’ musical culture in eastern and central Serbian areas.

Ова студија, резултат ауторкиних дугогодишњих проучавања сеоских музичких традиција централне Србије, представља први научни допринос теми карактеризације елемената традиционалног музичког идиома српског дела области ’Шоплук’, распрострањеног у источној и у централној Србији посредством тзв. шопске метанастазичке струје која је кроз историју текла из ’шопских’ предела (источна Србија и западна Бугарска) према западу и северозападу. Овај стари фолклорни мелодијски модел и његове особине, идентификоване и окарактерисане као морфолошке доминанте према методи коју је образложио Игор Мацијевски (Maciewsky 2002), налазе се у свадбеним и ђурђевданским песмама на широј територији обухваћеној овом селидбеном струјом. У неким од ареала источне и централне Србије примери овог модела су конзистентни у својим главним карактеристикама, док се у нешто удаљенијим местима централне Србије његови елементи јављају у различитим формама увек препознатљивог, истог модела. Циљ овог рада јесте да дâ допринос познавању просторне дистрибуције елемената ’шопске’ традицијске музичке културе у регионима источне и централне Србије. Такође, упоредном анализом долази се до елемената музичке структуре који се могу идентификовати као припадајући ’шопском’ музичком идиому, у форми која је карактеристична за ’шопске’ области, као и у симбиози са елементима других идиома у делу централне Србије – долини Велике Мораве и у источној Шумадији. Најзад, просторна дистрибуција овог модела није заступљена у свим ’шопским’ пределима источне Србије, што упућује на и закључак о културној диференцираности самог српског дела ’Шоплука’.