Communist Ideology and Academic Education. A Case Study: World Music History as a Subject in Romanian Universities, 1948-2014

Abstract

This paper presents music history as a university discipline during Communism and after. Shaping the specific historical context, marked by censorship, the study focuses on the main course books on the subject, from Bucharest, Cluj, and Iași, beginning with some Soviet authors and ending with the mature generation of today. The main problems detected are ideological perversion, informational delay and isolation, as well as subjective individualism.

У овом тексту разматрам општу историју музике као академску дисциплину током комунистичког раздобља у Румунији, али и након пада комунизма. Разматрајући обликовање специфичног историјског контекста који је настајао под будним оком цензора, у овој студији фокусирам се на главне уџбенике из овог предмета, из Букурешта, Клужа и Јасија, почев од превода уџбеника совјетских аутора, па све до зрелих радова аутора који делују у данашње време. Главни проблеми које уочавам јесу идеолошко искривљавање, кашњење са информацијама и изолованост, као и субјективни индивидуализам. Најпроблематичније стране историје музике биле су оне у вези са раном музиком, услед њеног "религиозног" садржаја, као и савремена музика, због "формализма", према социјалистичким принципима. У овој студији истражујем како су ови периоди били презентовани у уџбеницима историје музике. Ово истраживање је показало да су, у највећем броју случајева, проблеми ране музике још увек некомплетни или искривљено презентовани, а аналитички структурализам је замењен стилистиком. Главни проблеми румунске историје музике посткомунистичког периода јесу, најпре, то што су друштвени и политички проблеми модерног периода, у смислу контекста за историју музике, потпуно игнорисани или површно скицирани; нарочито недостају расправе о околностима музичког живота под тоталитарним режимом (како фашизмом, тако и комунизмом); Дмитриј Шостакович је углавном игнорисан; музика XVIII века је третирана само у контексту барока и класицизма, без разматрања Empfindsamer и галантног стила; информације о средњовековној црквеној музици су на истом нивоу као пре 1950; неевропска (америчка и азијска) музика се једва и спомиње, чак и кад се ради о актуелном стваралаштву; румунска музика није интегрисана у европску историју музике, већ се третира засебно; историја популарне музике се ни не спомиње.