Show simple item record

После нулте године: државе као „чувари универзалне културе човечанства” или „чувари напредне уметности”

dc.contributorMedić, Ivana
dc.creatorMilin, Melita
dc.date.accessioned2018-08-31T22:52:04Z
dc.date.available2018-08-31T22:52:04Z
dc.date.issued2017
dc.identifier.issn2406-0976 (online)
dc.identifier.issn1450-9814 (print)
dc.identifier.urihttp://dais.sanu.ac.rs/123456789/3641
dc.description.abstractThe emergence of radically new, avant-garde movements in German music and throughout Western Europe after WW2 has often been seen as expressing a strivings to create on a tabula rasa, in order to create distance from the horrors of the recent past. In the countries of the communist bloc, the imposed ideology of socialist realism also created a sharp break, similar to that in the West, except that Zero Hour was conceived in quite a different fashion, as a move in the opposite direction from Western modernism. The case of post-war music in Yugoslavia is examined under the light of the fact that the country did not belong to either bloc.sr
dc.description.abstractВише од седам деценија после краја Другог светског рата обновљено је интересовање за такозвану Нулту годину, која је метафора за стварање нових друштава на згариштима, за нове почетке у свим областима јавног живота, од политике до уметности. Мада се Нулта година најчешће повезује са психолошком климом и тежњама у пораженој Немачкој, може се применити и на друге земље, мада с неопходним адаптацијама на локалне варијанте. После Другог светског рата радикално нови, авангардни покрети у Савезној Републици Немачкој и у целој западној Европи сагледавани су као израз одлучности да се пође од стања tabula rasa, с циљем дистанцирања од катастрофалне скорашње прошлости. У земљама комунистичког блока наметнута идеологија социјалистичког реализма произвела је такође оштар прелом, сличан ономе на Западу, само што је Нулта година замишљена сасвим опозитно, као кретање у супротном правцу у односу на модернизам. Тако се уочавају две главне после ратне утопије, једна индивидуалистичка/ модернистичка и друга колективистичка/антимодернистичка, обе тврдећи да су засноване на историјским законима и нужностима. Жданов није сумњао у то да је СССР „истински чувар универзалне културе човечанства”, „бастион цивилизације и културе које брани од буржоаске декаденције и пропадања културе”. За разлику од њега, САД и друге западне земље гледале су на себе као на „чуваре напредне уметности” (Гринберг), заштитнике уметника од притисака који су долазили с конзервативних страна; другим речима, од уметника се очекивало да преузму улогу „истраживача” – трагалаца за новим изразима, као и да афирмишу идеје индивидуалне слободе и аутономије стваралаштва. Последице таквих идеја у сфери музике у време државног социјализма у Југославији, која није припадала ни западном ни источном блоку земаља, представљене су у другом делу овог чланка. Начињен је покушај контекстуализације југословенске музике периода Хладног рата, првенствено с обзиром на специфични положај Југославије као прве земље у којој су се појавиле пукотине на Гвозденој завеси према Западу. Међутим, услед политичког раскида са земљама Варшавског пакта, и према њима се оформила Гвоздена завеса посебне врсте: после 1948. године постојале су обе истовремено, да би убрзо она према Западу постала пропуснија. Такво стање је трајало до средине педесетих година, када је ситуација почела да се мења набоље према обема странама, тако да је културна размена постепено јачала и са Западом и са Истоком. Већина српских и југословенских композитора, посебно млађих, изабрала је тада да следи пут „чувара напредне уметности” који је доминирао у западним земљама, што је имало јасну политичку поруку. То је било и време када је уметничка музика у Југославији престала да се сматра потенцијалном опасношћу за владајући социјалистички режим, док је права опасност – с правом – уочавана у пољима књижевног, позоришног и филмског стваралаштва.sr
dc.language.isoensr
dc.publisherBelgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Artssr
dc.relationinfo:eu-repo/grantAgreement/MESTD/Basic Research (BR or ON)/177004/RS//sr
dc.rightsopenAccesssr
dc.sourceMusicologysr
dc.subjectZero Hoursr
dc.subjectavant-garde musicsr
dc.subjectsocialist realism and musicsr
dc.subjectCold Warsr
dc.subjectIron curtainsr
dc.subjectSerbian musicsr
dc.subjectYugoslav musicsr
dc.subjectнулта годинаsr
dc.subjectавангардна музикаsr
dc.subjectсоцијалистички реализам и музикаsr
dc.subjectхладни ратsr
dc.subjectгвоздена завесаsr
dc.subjectсрпска музикаsr
dc.subjectјугословенска музикаsr
dc.titleAfter Zero Hour: States as “Custodians of Universal Human Culture,” or “Guardians of Advanced Art”sr
dc.titleПосле нулте године: државе као „чувари универзалне културе човечанства” или „чувари напредне уметности”sr
dc.typearticlesr
dc.rights.licenseBY-NC-NDsr
dcterms.abstractМилин, Мелита; Posle nulte godine: države kao „čuvari univerzalne kulture čovečanstva” ili „čuvari napredne umetnosti”; Aфтер Зеро Хоур: Статес ас “Цустодианс оф Универсал Хуман Цултуре,” ор “Гуардианс оф Aдванцед Aрт”; Aфтер Зеро Хоур: Статес ас “Цустодианс оф Универсал Хуман Цултуре,” ор “Гуардианс оф Aдванцед Aрт”;
dc.citation.spage41
dc.citation.epage57
dc.citation.issue23
dc.identifier.doi10.2298/MUZ1723041M
dc.type.versionpublishedVersionsr
dc.identifier.fulltexthttp://dais.sanu.ac.rs/bitstream/id/11663/Melita Milin - After Zero Hour.pdf


Files in this item

Thumbnail

This item appears in the following Collection(s)

Show simple item record