Prokofiev’s Seventh Symphony and its Тwo Еndings: А Study of “Imposed” Revisions
Седма симфонија Прокофјева и њена два завршетка: студија o „наметнутиm” ревизијаma
Чланак у часопису (Објављена верзија)
Метаподаци
Приказ свих података о документуАпстракт
Why does a composer resort to changing any one of his compositions? Under
what circumstances does the creative output need to be re-evaluated and
perhaps reconsidered? Prokofiev’s final Seventh Symphony presents two endings
different in mood and character, one subtler and the other more vivid. This paper
examines the background behind the appearance of the alternative ending – most
specifically an extended coda, which appeared as an indication of a conformist
stance on Prokofiev’s part, an attempt to appease the regime and probably obtain
the Stalin Prize, so essential to him
Рођен и одгојен у царској Русији, Сергеј Прокофјев се до 1918. наметнуо
као enfant terrible музичког света. Након Револуције напустио је своју земљу
и живео у Сједињеним Америчким Државама и Француској. Међутим, након
„помирења” са новим совјетским режимом средином тридесетих година
ХХ века, он се вратио у домовину 1936. године и тамо провео последњих
седамнаест година живота, под будним оком стаљинистичких структура.
Контрола над уметничком продукцијом коју су спроводиле совјетске власти
навела га је да више пута мења завршетак своје Седме симфоније, као и других
дела. Опера Рат и мир, како се испоставило, представљала је најуспешнији покушај Прокофјева да успостави равнотежу између своје инспирације
и политичких очекивања, што је касније резултовало његовим освајањем
највише Стаљинове награде. Његова жеља да види своју оперу на сцени била је
толико снажна и неутажива да је композитор био спреман да унесе буквално
све тражене измене, скраћења и резове, не би ли осигурао ње...но извођење.
Што се тиче алтернативног завршетка финалног става Седме симфоније,
он није био плод Прокофјевљеве намере да побољша своје дело, нити је сам
композитор био незадовољан њеним оригиналним завршетком; ревизија је
извршена на основу мишљења диригента Самуила Самосуда, који је (како
ће се показати, неосновано) веровао да ће се изменом завршетка повећати
шанса да симфонија освоји највећу (новчану) награду и да ће тиме помоћи
композитору, који је у том тренутку веома тешко живео. У овом тексту
разматрам различите врсте ревизија које су спроведене у Седмој симфонији,
као и фундаменталне разлоге који су довели до тога да буду ревидиране.
Кључне речи:
Sergei Prokofiev / Seventh Symphony / Finale / revisions / “obsuzhdenie" / Stalin Prize / Сергеј Прокофјев / Седма симфонија / Финале / ревизије / разматрање / Стаљинова наградаИзвор:
Музикологија / Musicology, 2017, 23, 31-40Издавач:
- Belgrade : Institute of Musicology Serbian Academy of Sciences and Arts
Институција/група
Музиколошки институт САНУ / Institute of Musicology SASATY - JOUR AU - Petroudi, Georgia PY - 2017 UR - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/3640 AB - Why does a composer resort to changing any one of his compositions? Under what circumstances does the creative output need to be re-evaluated and perhaps reconsidered? Prokofiev’s final Seventh Symphony presents two endings different in mood and character, one subtler and the other more vivid. This paper examines the background behind the appearance of the alternative ending – most specifically an extended coda, which appeared as an indication of a conformist stance on Prokofiev’s part, an attempt to appease the regime and probably obtain the Stalin Prize, so essential to him AB - Рођен и одгојен у царској Русији, Сергеј Прокофјев се до 1918. наметнуо као enfant terrible музичког света. Након Револуције напустио је своју земљу и живео у Сједињеним Америчким Државама и Француској. Међутим, након „помирења” са новим совјетским режимом средином тридесетих година ХХ века, он се вратио у домовину 1936. године и тамо провео последњих седамнаест година живота, под будним оком стаљинистичких структура. Контрола над уметничком продукцијом коју су спроводиле совјетске власти навела га је да више пута мења завршетак своје Седме симфоније, као и других дела. Опера Рат и мир, како се испоставило, представљала је најуспешнији покушај Прокофјева да успостави равнотежу између своје инспирације и политичких очекивања, што је касније резултовало његовим освајањем највише Стаљинове награде. Његова жеља да види своју оперу на сцени била је толико снажна и неутажива да је композитор био спреман да унесе буквално све тражене измене, скраћења и резове, не би ли осигурао њено извођење. Што се тиче алтернативног завршетка финалног става Седме симфоније, он није био плод Прокофјевљеве намере да побољша своје дело, нити је сам композитор био незадовољан њеним оригиналним завршетком; ревизија је извршена на основу мишљења диригента Самуила Самосуда, који је (како ће се показати, неосновано) веровао да ће се изменом завршетка повећати шанса да симфонија освоји највећу (новчану) награду и да ће тиме помоћи композитору, који је у том тренутку веома тешко живео. У овом тексту разматрам различите врсте ревизија које су спроведене у Седмој симфонији, као и фундаменталне разлоге који су довели до тога да буду ревидиране. PB - Belgrade : Institute of Musicology Serbian Academy of Sciences and Arts T2 - Музикологија / Musicology T1 - Prokofiev’s Seventh Symphony and its Тwo Еndings: А Study of “Imposed” Revisions T1 - Седма симфонија Прокофјева и њена два завршетка: студија o „наметнутиm” ревизијаma SP - 31 EP - 40 IS - 23 DO - 10.2298/MUZ1723031P UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3640 ER -
@article{ author = "Petroudi, Georgia", year = "2017", abstract = "Why does a composer resort to changing any one of his compositions? Under what circumstances does the creative output need to be re-evaluated and perhaps reconsidered? Prokofiev’s final Seventh Symphony presents two endings different in mood and character, one subtler and the other more vivid. This paper examines the background behind the appearance of the alternative ending – most specifically an extended coda, which appeared as an indication of a conformist stance on Prokofiev’s part, an attempt to appease the regime and probably obtain the Stalin Prize, so essential to him, Рођен и одгојен у царској Русији, Сергеј Прокофјев се до 1918. наметнуо као enfant terrible музичког света. Након Револуције напустио је своју земљу и живео у Сједињеним Америчким Државама и Француској. Међутим, након „помирења” са новим совјетским режимом средином тридесетих година ХХ века, он се вратио у домовину 1936. године и тамо провео последњих седамнаест година живота, под будним оком стаљинистичких структура. Контрола над уметничком продукцијом коју су спроводиле совјетске власти навела га је да више пута мења завршетак своје Седме симфоније, као и других дела. Опера Рат и мир, како се испоставило, представљала је најуспешнији покушај Прокофјева да успостави равнотежу између своје инспирације и политичких очекивања, што је касније резултовало његовим освајањем највише Стаљинове награде. Његова жеља да види своју оперу на сцени била је толико снажна и неутажива да је композитор био спреман да унесе буквално све тражене измене, скраћења и резове, не би ли осигурао њено извођење. Што се тиче алтернативног завршетка финалног става Седме симфоније, он није био плод Прокофјевљеве намере да побољша своје дело, нити је сам композитор био незадовољан њеним оригиналним завршетком; ревизија је извршена на основу мишљења диригента Самуила Самосуда, који је (како ће се показати, неосновано) веровао да ће се изменом завршетка повећати шанса да симфонија освоји највећу (новчану) награду и да ће тиме помоћи композитору, који је у том тренутку веома тешко живео. У овом тексту разматрам различите врсте ревизија које су спроведене у Седмој симфонији, као и фундаменталне разлоге који су довели до тога да буду ревидиране.", publisher = "Belgrade : Institute of Musicology Serbian Academy of Sciences and Arts", journal = "Музикологија / Musicology", title = "Prokofiev’s Seventh Symphony and its Тwo Еndings: А Study of “Imposed” Revisions, Седма симфонија Прокофјева и њена два завршетка: студија o „наметнутиm” ревизијаma", pages = "31-40", number = "23", doi = "10.2298/MUZ1723031P", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3640" }
Petroudi, G.. (2017). Prokofiev’s Seventh Symphony and its Тwo Еndings: А Study of “Imposed” Revisions. in Музикологија / Musicology Belgrade : Institute of Musicology Serbian Academy of Sciences and Arts.(23), 31-40. https://doi.org/10.2298/MUZ1723031P https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3640
Petroudi G. Prokofiev’s Seventh Symphony and its Тwo Еndings: А Study of “Imposed” Revisions. in Музикологија / Musicology. 2017;(23):31-40. doi:10.2298/MUZ1723031P https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3640 .
Petroudi, Georgia, "Prokofiev’s Seventh Symphony and its Тwo Еndings: А Study of “Imposed” Revisions" in Музикологија / Musicology, no. 23 (2017):31-40, https://doi.org/10.2298/MUZ1723031P ., https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3640 .