The life and work of Petar Konjovic

Abstract

Зборник радова Живот и дело Петра Коњовића садржи прилоге са научног скупа одржаног од 25. до 27. октобра 1983. у Српској академији наука и уметносги и у Матици српској у Новом Саду, поводом 100-годишњице рођења Петра Коњовића. Скуп су припремили Одбор за историју српске музике САНУ и Музиколошки институт САНУ. На скупу је учествовало тринаест предавача из Југославије, по један из Аустрије, Мађарске и СССР-а. У присуству чланова Извршног одбора скуп је у свечаној сали Академије отворио академик Василије Мокрањац, члан Одбора за историју српске музике. После првог преподневног радног састанка (25. X) у сали Академије је представљен репрезентативан албум од четири плоче опере „Коштана" Петра Коњовића у издању Продукције грамофонских плоча Радио-телевизије Београд. Поред научних радника скуп су редовно пратили професори и ученици појединих београдских музичких школа. За учеснике скупа у Галерији САНУ је 25. октобра одржан концерт посвећен делима Петра Коњовића. Учествовали су Вера Вељков-Медаковић, клавир, Александра Ивановић, мецосопран, уз клавирску сарадњу Оливере Бурђевић, Студијски хор Музиколошког института и Српски гудачки квартет „Мокрањац". Београдска опера је истим поводом (26. X) извела последњу Коњовићеву оперу Отаџбина. Дириговао је Душан Миладиновић, а оперу је режирао Дејан Миладиновић. Скуп је наставио рад у Матици српској у Новом Саду (27. X). Председник Матице српске Живан Милисавац поздравио је председника Српске академије наука и уметности Душана Каназира, присутне учеснике скупа и госте. Председник Милисавац је напоменуо да је ово први скуп који се одржава после потписивања споразума о сарадњи између Српске академије наука и уметности и Матице српске. Затим је Милана Бикицки говорила о шездесетогодишњој сарадњи Петра Коњовића и Матице српске. Академик Драготин Цветко је дао завршну реч, истакавши значај и успех научног скупа. Истог дана у Галерији Матице српске академик Дејан Медаковић је отворио изложбу посвећену делу Петра Коњовића, коју је веома успешно поставила Милана Бикицки. Том приликом је одржан краћи концерт на коме је Вера Ковач-Виткаи, сопран, извела избор Коњовићевих соло-песама уз клавирску пратњу Еугена Гвоздановића. На повратку за Београд учесници су посетили манастире Крушедол и Велику Ремету, где су у оквиру сталне изложбе Стара српска музика прегледали нотне аутографе, ликовне и музичке документе о Петру Коњовићу. Припрему рукописа за штампу извршила је др Даница Петровић, научни сарадник Музиколошког института САНУ. Одељење ликовне и музичке уметности САНУ одредило је академика Димитрија Стефановића и проф. Властимира Перичића за рецензенте Зборника. Разлог што се Зборник појављује тако касно је у томе што поједини аутори нису предали своје прилоге у одређеном року. У радовима су заступљени различити аспекти дугог, плодоносног живота и разноврсног дела Петра Коњовића. Два текста се односе на европски (аустријски и мађарски) оквир времена у коме је живео и радио Петар Коњовић (Рудолф Флоцингер и Деже Легањ). Прилози југословенских музиколога разматрају стваралачке концепције и питања стила Петра Коњовића (Драготин Цветко, Надежда Мосуеова и Мелита Милин), однос према Јаначеку (Мирјана Веселиновић), оперско стваралаштво (Мирка Павловић, Марија Бергамо, Елена Гордина), духовну музику (Димитрије Стефановић и Данила Петровић), фолклор (Радмила Петровић), сарадњу између Коњовића и Матице српске (Милана Бикицки), заслупљеност Коњовића у хрватској штампн (Ева Седак), његове музичке критике у загребачком недељнику Хрватска њива (Дубравка Франковић) и, најзад, сарадњу између Коњовића и Милоја Милојевића (Јелена Милојковић-Ђурић) . Настављајући дело Стевана Мокран.ца и Јосифа Маринковића, Коњовић је, као и његови претходници, у народном мелосу налазио суштину своје инспирације. Свој стваралачки однос према народној мелодији продубио је прихватањем савременнх тековина европских музичких стилова (импресионизам, експресионизам). Доследно је спроводио поступак изграђивања певане мелодијске линије која израста из текста, из говорне речи. Тако је проширио видике и отворио пут српској музици према Европи, а истовремено је и осавременио национални музички израз. Овај Зборник радова је прилог српских, хрватских, словеначких и страних музиколога проучавању дела и времена у коме је стварао велики орпски композитор, диригент, надахнути музички писац, преводилац оперских либрета, мелограф, педагог, у два маха ректор Музичке академије (1939—1943. и 1945—1947), први послератни музичар академик (1946), иницијатор и први |управник Музиколошког института САНУ (1947—1954) — првог и тада јединог у Југославији— секретар Одељења ликовне и музичке уметности САН. Без претензија да донесе дефинитивне одговоре на постављена питања, Зборник треба да подстакне даља проучавања, нарочито оних области Коњовићевог стваралаштва о којима није било довољно или уопште говора на скупу (поједине опере, сценска музика, соло-песме, хорови, камерна музика, библиографија). Нека његово објављивање послужи будућим генерацијама да одговорно наставе проучавање историје српске музике.