Фолклорни жанрови у казивачко-мемоарској литератури о Првом српском устанку у Гласнику Друштва српске словесности

Abstract

У раду се истражују и анализирају жанрови усмене књижевности као основне компоненте казивачко-мемоарских штива о Првом српском устанку (1804–1813) објављиваних у Гласнику Друштва српске словесности. У устаничким казивањима, која не припадају писаној традицији, историјско искуство транспоновало се и уопштило се у систем усмених књижевних облика – у предања, анегдоте, пословице и приче из живота.

The paper explores and analyzes the genres of oral literature as the main component of narrative-memoir read concerning the First Serbian Uprising (1804–1813), which were published in the Glasnik of Society of Serbian Letters. In the revolutionary narration, which doesn’t belong to written tradition, historical experience was transferred and embedded in the system of oral literary genres – tradition, anecdotes, proverbs and life chronicles.