Време вреееме врееееееме: Сагледавање проблема времена у музици на примеру поетике Властимира Трајковића и естетике Томаса Клифтона

Abstract

У овом раду упоредо се сагледавају приступи феномену музичког времена у поетици Властимира Трајковића и феноменолошкој естетици музике Томаса Клифтона. Разматрана је композиција Арион за гудачки оркестар и гитару, у којој аутор, коришћењем елемената минимализма, остварује ефекат „задржаног“ времена, те упућује слушаоца на преиспитивање протока музичког времена. С друге стране, Клифтон скреће пажњу на преплитање сва три модуса времена у једном тренутку, односно, на својеврсно продужавање садашњег тренутка у коме фигурира и сећање на ону непосредну прошлост као и антиципација онога што ће доћи. Полазећи од претпоставке да Трајковић у музици остварује оно што Клифтон износи у свом естетичком дискурсу, сагледан је проблем времена у односу на један поетички и један естетички захват, уз свест о значајној улози одабраних стилистичких средстава.

At the core of this paper is possibility of analyzing one musicological problem (in this case musical time) from the three point of views – aesthetical, poetical and stylistical. The work that inspired interest in this problem is the composition Arion. Le nuove musiche per chitarra ed archi (1979) by Serbian composer Vlastimir Trajković. Its author’s preoccupation with musical time is demonstrated in particular compositional solutions. What I imply by this is the composer’s employment of some aspects of minimalism and reduction of musical material (i.e. there is a shift from repetitive to nonrepetitive parts, with constantly present drone). Thus, in the familiar grounds of classic macroform, the composer questions the slowing, widening and streching of musical time. The same idea of extending the specific „now“ in the process of listening to music is found in the aesthetical writings of Thomas Clifton. For this theoretician, an implicit feature of time is that it combines all three modes, past, present and future, simultaneously, thus making them intertwined in the process of listening. Repetition has a specific role in this process and the idea of repeting musical information in the manner in which Trajković does it seems to underline that specific feature of musical time and the process of listening. With a comparative analysis of Clifton’s aesthetic and Trajković’s poetic views, bearing in mind the effects of repetition for the listener, it is possible to conclude that these views appoint the same attitudes given from the different perspectives and in different media.