Многозначносты и синонимия в общеславянской перспективе

Abstract

Avtor ukazávaet na tot fakt, čto vse napravlenija sovremennoč semantiki v bolâšistve slučaev ishodjat iz semantičeskih otnošenič v predelah odnoč sistemá, odnogo jazáka. Odnako etimologičeskič slovarâ slavjanskih jazákov svidetelâstvuet o tom, čto praslavjanskie slova v rodstvennáh jazákah vo mnogih slučajah imeät shodnáe semantičeskie svočstva. Åto značit, čto v dannom slučae nelâzja prenebregatâ diahronič eskim faktorom. Obćeslavjanskaja perspektiva i praslavjanskaja retrospektiva menjaät soderžanie kläčeváh ponjatič leksičeskoč semantiki v sfere sinonimii, polisemii, omonimii, antonimii, čto pozvoljaet obnaružitâ vo mnogih slučajah nováe semantičeskie otnošenija i semantičeskie modeli. Avtor nastavaet na različenii ponjatič slovo i leksema. V dannoč rabote analiziruätsja temá o vzaimootnošenii mnogoznač nosti i slovoobrazovanija, o kategorii vremeni - biologičeskogo, istoričeskogo utilitarnogo, o semantičeskom parallelizme kak nekoč kombinacii mnogoznačnosti i sinonimii, o semantike karitivnosti /nedostači, otsutstvija nehvatki čego-nibudâ/. Analiz nazvannáh kategorič baziruetsja kak na materiale sovremennáh slavjanskih jazákov, tak i ih dialektov, v plane sinhronii i diahronii

U početku rada autor konstatuje da svi pravci savremene semantike polaze prevashodno od semantičkih odnosa u okviru jednog sistema, jednog jezika. Međutim, etimološki rečnik slovenskih jezika pokazuje da praslovenske reči u srodnim jezicima u mnogim slučajevima imaju slična semantička svojstva skup značenja, spojivost i sl. Za leksičku semantiku srodnih, slovenskih jezika relevantna je slovenska perspektiva i praslovenska retrospektiva, čime se u mnogom menja sadržaj ključnih pojmova leksičke semantike, što dovodi do novih regularnih semantičkih odnosa i semantičkih modela. U proučavanju sinonimskih odnosa polazna jedinica ne treba da bude reč kao celina, već leksema kao jedinica manja od reči. Posebna pažnja se poklanja temi o višeznačnosti i tvorbi reči, kao i o njihovoj uzajamnoj povezanosti. Kategorija vremena se razmatra sa stanovišta triju vremenskih vidova, u koje spadaju biološko vreme, istorijsko vreme i utilitarno vreme. Predmet analize su i teme o semantičkom paralelizmu i semantici karitivnosti (nedostatka manjka, nepostojanja). Čitavo ispitivanje ove složene teme zasnovano je na praslovenskoj građi, na građi savremenih slovenskih jezika i njihovih dijalekata, a najviše, prirodno, na građi ruskog jezika i njegovih dijalekata.