Славянские pluralia tantum: Проблема дефектной парадигмы

Abstract

V nastojaščej rabote rassmatrivajutsja problemy morfologičeskoj defektnosti suščestvitel'nyh pluralia tantum, nahodjaščie v sovremennoj lingvističeskoj tipologii različnye semantičeskie i morfologičeskie ob''jasnenija. Po mneniju avtora slavjanskie suščestvitel'nye pluralia tantum sleduet definirovat' kak grammatičeskie formy množestvennogo čisla s protivorečaščimi drug drugu pljural'noj formoj, sobiratel'nym značeniem i smešannoj, pljural'noj i sobiratel'noj, sintaktikoj

Sistemska morfološka defektnost imenica pluralia tantum dobija u savremenoj lingvističkoj tipologiji veoma problematična semantička (A. Vežbicka, G. Korbet i dr) i morfološka (I. A. Meljčuk) tumačenja. U pojedinim filologijama, na primer u ruskoj, polazeći od semantičkih kriterijuma ponekad se poriče i sama činjenica defektnosti (Zaliznjak tretira paradigmu takvih imenica kao potpunu, s homonimijom oblika sani /jednina/ i sani /množina/). U ovom članku se slovenske imenice pluralia tantum definišu kao gramatički oblici množine sa međusobno protivrečnim odnosima između pluralskog oblika, zbirnog značenja i mešovite (pluralske i zbirne) sintaktičke zavisnosti. Analizirani su sintaksički mehanizmi za rešenje tih protivrečnosti, kao i morfološki načini reintegracije leksema sa defektnom paradigmom u kanonsku shemu (pluralizacija i singularizacija). Na ruskoj istorijskoj i dijalekatskoj građi pokazano je da je naporedo s tendencijom ka formiranju morfološki defektne klase imenica pluralia tantum za slovenske jezike istovremeno karakteristična, u njihovim nekodifikovanim oblicima, i tendencija ka uklanjanju te defektnosti putem podrške stalnoj strukturnoj (formalnoj i semantičkoj) vezi s kanonom paradigme.