Функциональный подход в парадигмах философии языка

Abstract

V statâe rassmatrivaetsja mesto funkcionalânogo podhoda v raznáh paradigmah filosofii jazáka, v osobennosti s etoè točki zrenija sravnivaätsja dve paradigmá: strukturnaja i poststrukturnaja. Avtor kritikuet točku zrenija, v sootvetstvii s kotoroè perehod ot strukturalizma k sovremennoè "ekologičeskoè" lingvistike zakläčalsja v tom, čto v kačestve dominiruäšćego bál prinjat funkcionalânáè podhod k opisaniä jazákovoè sistemá i ee edinic. V sootvetstvii s predlagaemoè koncepcieè funkcionalânoe jazákoznanie rasprostranilosâ v evropeèskoè lingvistike v konce XIX i v načale XX veka, a paradigmatičeskaja revoläcija vo vtoroè polovine XX veka sostojala v tom, čto obãektom sistematičeskih issledovaniè jazákovedov stala socialânaja i kognitivno-kulâturnaja sreda znakováh sistem

U članku se razmatra mesto funkcionalnog pristupa u raznim paradigmama filozofije jezika, i sa tog stanovišta posebno se razmatraju dve paradigme strukturalistička i poststrukturalistička. Autor kritikuje gledište prema kojem se prelazak od strukturalizma na savremenu "ekološku" lingvistiku sastojao u tome što je kao dominantan prihvaćen funkcionalni pristup u opisu jezičkog sistema i jezičkih jedinica. Takvo gledište iznosi se u radovima V. G. Gaka, R. Bugranda, M. V. Arapova, A. N. Rudjakova, O. Leščaka i drugih. Prema toj koncepciji funkcionalna lingvistika bila je šire prihvaćena u evropskoj lingvistici krajem XIX i početkom XX veka, dok se paradigmatska revolucija u drugoj polovini XX veka sastojala u tome što je objekat sistematskih lingvističkih proučavanja postala socijalna i kognitivno-kulturna sredina znakovnih sistema. Autor dokazuje tezu da je jezički sistem sredina za svoje elemente, te da je moguće funkcionalno istraživanje unutar jezičkog sistema. U vezi s tim se kao temeljna razmatra lingvistička koncepcija H. Jahnova. U pojedinim delovima članka autor podrobno razmatra funkcionalno-strukturalne pristupe u proučavanju leksike, gramatike (morfologije) i sintakse.