Les modèles économiques du genre de la comédie musicale en Serbie et en France depuis 2005

Abstract

Le genre de la comédie musicale - ou musical en terminologie anglo-saxonne - représente un sujet d'actualité de la vie théâtrale serbe et française. La dernière décennie a donné un nouveau élan au genre, mais c'est notamment la période depuis l'année 2005 qui se caractérise par des nombreux changements importants dans la filière qui ont contribués au succès sans précédent de la comédie musicale à Belgrade et en Serbie. Mais aussi en France, dans un contexte le plus différent que possible du contexte serbe, l'année 2005 a donné de nombreux changements importants de la filière du théâtre musical en ce qui concerne la production et la réception du genre. Quand on observe la comédie musicale en Serbie et en France, il faut prendre en compte des différences de la nature terminologique mais aussi de la nature économique provenant de différents modes d'exploitation des spectacles.

Mjuzikl kao pozorišna forma doživljava u Srbiji i Francuskoj procvat od 2005. godine. Razlozi za to su višestruki: od obnove pozorišnih zgrada do pojave novih producenata koji sa sobom donose i drugačije modele finansiranja i dalji život predstava. U težištu rada je situacija u glavnim gradovima dveju država jer su oni nosioci ove pozorišne estetike. U Beogradu, najveća zasluga za uspeh mjuzikla u novom milenijumu pripada Pozorištu na Terazijama. Iako su se na njegovom repertoaru praktično uvek nalazila dela ovog i srodnih žanrova (muzičke komedije, melodrame), tek su se nakon povratka u kompletno obnovljenu zgradu 2005. godine stekli uslovi da se postave čak i najambicioznije predstave. Ovo pozorište je popularisalo formu 'brodvejskog' (anglosaksonskog, 'književnog') mjuzikla, koji se smatra vrhunskim izrazom forme i uzorom kome se teži u produkciji autohtonog, srpskog mjuzikla. Međutim, u našoj zemlji je i dalje dominantan model repertoarskog i subvencionisanog pozorišta, pa je stoga sudbina mjuzikala uslovljena zakonitostima takvog teatarskog ustrojstva. Kao posledica toga, ova pozorišna forma može se smatrati izrazom 'visoke', elitne srpske kulture, što je svakako i namera njenih glavnih promotera. S druge strane, u Francuskoj se mjuzikli (odnosno 'muzičke komedije' francuskog tipa) smatraju izrazito komercijalnom formom, koja se izvodi u sportskim arenama i stadionima pred velikim auditorijumom. S povratkom 'brodvejskog' mjuzikla u čuveni Théâtre du Châtelet, kao i sa dolaskom na francusko tržište holandske produkcijske kuće Stage Entertainment, koja je uvela anglosaksonski model produkcije i života mjuzikala, i sa velikim uspehom postavila nekoliko značajnih naslova, situacija se, međutim, menja.