Instrumental'naja muzyka i ëtnoistoričeskaja identifikacija: Samosoznanie i tradicija

Abstract

Tema stat'i - rol' tradicionnyh muzykal'nyh instrumentov, žanrov i form instrumental'noj muzyki v vyjavlenii ëtničeskoj i kul'turno-istoričeskoj specifiki toj ili inoj ëtnokul'turnoj populjacii, pozvoljajuščej dat' ee ob''ektivnuju interpretaciju i otnesti k opredelennomu ëtnosu v nastojaščem ili prošlom, tem bolee, čto ëtnoistoričeskaja specifika instrumentalizma možet sohranjat'sja pri pol- noj utere nacional'nogo samosoznanija i daže jazyka obščenija. Rassmotreny kul'turnye situacii v marginal'nyh ëtnogruppah (živuščih na svoej ëtničeskoj territorii, no okazavšejsja v processe istoričeskih kollizij v sostave inonacional'nogo gosudarstva i v pole dejstvija odnovremenno neskol'kih integracionnyh vektorov - gosudarstvennoj i ëtničeskoj metropolij); a takže v kompaktnyh diasporah. Učteny gosudarstvennye, političeskie, konfessional'nye faktory vozdejstvija na ëtničeskuju identifikaciju i kul'turu. Rassmotreny predposylki i processy vozroždenija ëtničeskoj identičnosti, obuslovlennye rasšireniem sfery znanij i kul'turnyh iniciativ mestnoj intelligencii, v tom čisle v sfere tradicionnoj muzyki. Osoboe vnimanie v stat'e obraščeno lokal'nym gruppam so slabym, mutirovannym ili assimilirovannym nacional'nym samosoznaniem. Material stat'i - belorusskie, ukrainskie, vepsskie, bojkovskie volžsko-nemeckie, saamskie ëtnogruppy v Rossii, Ukraine, Pol'še, Litve Latvii, Germanii.

Članak je posvećen ulozi instrumentalizma (instrumenata, njihove konstrukcije i načina izrade, izvođačke tehnike, žanrova, formi, karakteristika melodike i ritmike i vokalno-instrumentalne muzike) u očuvanju etničke specifike tradicionalne kulture i njenih istorijskih slojeva u etnogenezi ove ili one lokalne etničke grupe. Posebna pažnja posvećena je marginalnim etnogrupama koje žive na svojim matičnim etničkim teritorijama, ali u sastavu države drugog naroda, tj. nalaze se u dualizmu dva suprotna vektora integracionih uticaja: 1) onog koji ide od njihove matične, etničke metropole; 2) onog koji koji ide od državne ili verske metropole. Osnovni materijal su beloruske etničke marginalije, koje na severoistoku ulaze u sastav pskovske, smolenske i brjanske oblasti ruske Federacije; na severozapadu i zapadu u sastav Poljske (severoistočni deo bjalistočke oblasti), Litvanije (vilnuska oblast) Letonije (latgalski kraj), i najzad, etnički ukrajinskog Severnog Podljašja u sastavu Poljske (jugoistočna Bjalistočka oblast) - koje su se istorijski našle u polju istovremenog delovanja dva inoetnička vektora (poljskog i beloruskog) - što je tzv. marginalija marginalije. Paralelno sa njima razmatrane su pojave instrumentalizma u kompaktnim dijasporama etničkih i dijalekatskih podgrupa: beloruskih preseljenika iz mogiljanskog kraja u južnu Ukrajinu; zapadne grupe karpatskih Ukrajinaca Bojaka u donje Pridnjeprovlje (Herson); Nemaca Povolžja koji su pretrpeli nekoliko seoba. Pažnja je takođe posvećena lokalnim grupama, čija je etnička samosvest mutirala pod uticajem konfesionalnih faktora (polonizacija Ukrajinaca i Belorusa katolika rusifikacija njihovih pravoslavnih srodnika itd). Pojave tradicionalnog instrumentalizma pokazuju faktičko jedinstvo njihove kulture (odgovarajuće ukrajinske ili beloruske), jasno ocrtavaju njen etnički identitet. Pokazane su pojave očuvanja drevnih - substratnih formi etničke kulture, koje u određenim uslovima produžavaju tradiciju istorijske prošlosti etnosa na sadašnjoj ili nekadašnjim teritorijama njihovog prebivanja (Nemaca Povolžja karpatskih Bojaka u Hersonu, Saama sa poluostva Kola [etn. zajednica koja osim na poluostrvu Kola, živi i u severnim predelima Finske, Norveške i Švedske - prim. prev.], rusifikovanih Vebaca severozapada Rusije [etn. zajednica pribaltičko-finske jezičke grupe - prim. prev.]). U radu su istraživani fenomeni oslabljene, izmenjene ili izgubljene etničke samosvesti pod uticajem državnih, verskih i političkih faktora asimilacije; razmatrani su putevi obnavljanja etničke samoidentifikacije kao rezultata obraćanja subjekata kulturne inicijative činjenicama nauke, prvenstveno etnomuzikologije, te ponovnog stvaranja i razvoja etničkih kulturnih vrednosti.