Show simple item record

Antonjin Dvoržak i Rihard Vagner

dc.creatorGabrijelova Jarmila
dc.date.accessioned2018-05-07T11:24:02Z
dc.date.available2018-05-07T11:24:02Z
dc.date.issued2006
dc.identifier.issn1450-9814 (print)
dc.identifier.urihttp://dais.sanu.ac.rs/123456789/2597
dc.description.abstractThe essay deals with the relation of prominent Czech composer Antonín Dvořák (1841-1904) to the personality and work of Richard Wagner (1813-1883). As opposed to the common opinions linking Dvořák’s name with Wagner‘s ideological opponents and placing his ‘Wagnerian’ period in the early phase of his career only, our examination shows that Dvořák’s interest in Wagner and his music was of deep and lasting nature and was significant for him throughout the whole of his life.en
dc.description.abstractDanas, posle više od sto godina, teško je zamisliti koliko su život i delo Riharda Vagnera (Richard Wagner) imali ogroman uticaj na umove njegovih savremenika, kao i na najmanje dve sledeće generacije kompozitora i na njihovu publiku. Sve ukazuje na to da ni Antonjin Dvoržak (Antonín Dvořák 1841-1904), najistaknutiji češki kompozitor kasnog XIX veka, čije se ime često povezuje sa Vagnerovim ideološkim protivnicima, nije bio u tom smislu izuzetak. Po opštem mišljenju, obično se Dvoržakov "vagnerijanski" period vezuje za ranu etapu njegovog stvaralaštva, za 1860-te godine. Preovlađuje saglasnost u konstataciji da očaranost "vagnerijanskim" i "novonemačkim" predstavlja u Dvoržakovom stilskom razvoju samo kratku epizodu, koja se definitivno završava u ranim 1870-tim. Čini se da je izvor ovakvim tumačenjima bio sam kompozitor, odnosno jedan intervju koji je dao bri tanskom novinaru Polu Praju (Paul Pry) 1885. godine, kao i pismo upućeno Euzebijusu Mandičevskom (Eusebius Mandyczewski) 1898. godine. U našem proučavanju pokušavali smo da sačinimo pregled najvećeg broja koncertnih i operskih izvođenja Vagnerovih dela kojima je Dvoržak mogao prisustvovati u Pragu, Velikoj Britaniji i SAD-u (uključujući i one događaje tokom kojih su na programu izvođena i Vagnerova dela i muzika samog Dvoržaka). Takođe pokušali smo da ukažemo i na relevantne pisane izvore koji dokumentuju Dvoržakov odnos prema Vagneru, kao i na njegove bliske profesionalne i lične veze sa savremenicima, Hansom Rihterom (Hans Richter, 1843-1916), Hansom fon Bilovim (Hans von Bülow, 1830-1984) i Antonom Zajdlom (Anton Seidl 1850-1898), dirigentima koji su važili za specijaliste za izvođenje Vagnera. Suprotno preovlađujućim mišljenjima, naše istraživanje pokazuje da Dvoržakovo interesovanje za Riharda Vagnera nije bila samo mladalačka ludorija, već da je imalo dublju dimenziju i bilo trajnije prirode. Sve ukazuje na to da je Dvoržakovo poznavanje Vagnerove muzike bilo veliko i detaljno. Verovatno nikad nećemo tačno utvrditi kojim putem je Dvoržak stekao to znanje, ali ne smemo zaboraviti način upoznavanja i upijanja muzike koja je imala presudnu i nezamenljivu ulogu u njegovo vreme, a to je putem čitanja partitura i njihovog sviranja na klaviru. Vagner je, u tom smislu, imao privilegovano mesto među operskim kompozitorima tog doba, s obzirom na to da su sve njegove glavne opere i muzičke drame štampane odmah po završavanju, i to kako u klavirskom izvodu, tako i u kompletnoj orkestarskoj partituri. Čini se više nego mogućim da je i Dvoržak na taj način stekao najveći deo sopstvenog uvida u Vagnerovu muziku. Sve potvrđuje činjenicu da je Vagner svojim snažnim stvaralačkim duhom i neuobičajenom produktivnošću i originalnošću fascinirao Dvoržaka ne samo kao kompozitor, već i kao čovek - uprkos činjenici da očigledno nije bio u mogućnosti da se sa njim lično i upozna. S druge strane, svi izvori ukazuju na to da je bio indiferentan prema Vagnerovoj ideologiji, njegovim teorijskim i estetskim postavkama, a takođe i njegovoj filozofskoj ili pseudo-filozofskoj misli i ondašnjim polemikama u vezi s tim; sve to ostalo je izvan sfere Dvoržakovog interesovanja i načina mišljenja. Ono što ga je impresioniralo, bio je prvenstveno Vagnerov kompozicioni "métier" - inventivnost njegove harmonije, tretman orkestarskog zvuka i raznoliki dramaturški postupci u operi. Utvrditi koji su se od ovih razmatranja i iskustava konačno projektovali u samoj Dvoržakovoj muzici, kao i to koje vagnerijanske uticaje možemo uočiti i naći ne samo u njegovim prvim radovima, već i u zrelim i kasnim delima, pitanje je koje zasad ostaje otvoreno: biće potrebni novi analitički i komparativni pristupi da bi se dao odgovor.sr
dc.rightsopenAccess
dc.sourceMuzikologija
dc.subjectAntonín Dvořáken
dc.subjectRichard Wagneren
dc.subjectDvořák’s ‘Wagnerianism’en
dc.subjectreception of Wagner in Czech musicen
dc.subjectWagnerian influencesen
dc.titleAntonín Dvořák and Richard Wagneren
dc.titleAntonjin Dvoržak i Rihard Vagnersr
dc.typearticle
dcterms.abstractГабријелова Јармила; Aнтоњин Дворжак и Рихард Вагнер; Aнтоњин Дворжак и Рихард Вагнер;
dc.citation.spage305
dc.citation.epage316
dc.citation.issue6
dc.identifier.doi10.2298/MUZ0606305G
dc.type.versionpublishedVersion
dc.identifier.fulltexthttp://dais.sanu.ac.rs/bitstream/id/20334/2675.pdf
dc.citation.other(6): 305-316


Files in this item

Thumbnail

This item appears in the following Collection(s)

Show simple item record