Show simple item record

Pesma koja ne umire - promenljivi simbolizam u interpretaciji dveju mračnih opera

dc.creatorVan der Schoot, Albert
dc.date.accessioned2018-05-07T11:18:55Z
dc.date.available2018-05-07T11:18:55Z
dc.date.issued2005
dc.identifier.issn1450-9814 (print)
dc.identifier.urihttp://dais.sanu.ac.rs/123456789/2553
dc.description.abstractBartók's well-known opera Duke Bluebeard's Castle has an internationally hardly known parallel in Willem Pijper's opera Halewijn. The Hungarian and the Dutch opera share the same motives; they make use of a historical, a literary and a musical heritage, both from eastern and western Europe, in different ways yet with remarkable similarities. This article is an investigation into the backgrounds of the two operas and into the contexts in which their motives developed - and continue to develop.en
dc.description.abstractŠarl Pero (1628-1703) je svojim Pričama moje majke guske (1697) uveo u književnost motiv serijskog ubice koji zavodi jednu za drugom niz mladih dama. Nemoguće je odrediti koji su bili Peroovi direktni izvori ili koliko je taj motiv star, ali sigurno je da je u ovoj bajci pomešano više tipova izvora: narodna balada (i iz Istočne i iz Zapadne Evrope), razvijanje legende u usmenoj tradiciji (često u edukativnoj funkciji) i, najzad, i verovatno najmanje važno: istorijska realnost (inkarnacije ovog prototipa). Narodne balade na temu ubistva devojaka mogu se naći širom Evrope. Moguće je da su se kretale od istoka ka zapadu, a možda je bilo i obrnuto. Naročito smo pratili varijantu Halevejn, koja je bila izvor za operu istog naslova holandskog kompozitora Vilema Pejpera (1894-1947). Kao i Bartok u Dvorcu Plavobradog, Pejper ne samo što koristi motiv iz narodne legende, već i muziku koja je folklornog porekla. Ipak, holandski kompozitor ne čini to na tako fundamentalan način kao Bartok koji je stvorio potpuno nov muzički jezik na bazi narodne tradicije. Rezultat takvog pristupa je preferencija sličnih muzičkih motiva. Čista kvarta podeljena na malu tercu i veliku sekundu predstavlja osnovu za modernistički jezik oba kompozitora; za Pejpera, to se slaže sa njegovom sklonošću ka oktotonici, dok Bartok koristi te elemente u kombinaciji sa pentatonikom i hromatizacijom. "Poruka" motiva Plavobradog / Halevejna doživljava izvesno pomeranje u 20. veku. Do tada je taj motiv predstavljao opomenu mladim devojkama (Halevejn) ili udatim ženama (Plavobradi) da se ne upuštaju u ljubavne avanture (ili da se ne mešaju u muževljeve poslove). Ženska radoznalost, "prvobitni greh" čovečanstva, bio je osuđen najsnažnije moguće. Posle 1900. godine, fokus se pomera sa ženske radoznalosti (i histerije) ka muškoj neurozi. Seksualni motiv nije sada više samo skrivena istina koju treba otkriti, već se pretvorio u ključ koji može da otvori vrata ka psihološkom samorazvoju ili individualizaciji i ka kršenju postojećeg reda. U mnogim svojim modernim razradama motiv Plavobradog / Halevejna preobrazio se od psihološke u kulturnu dramu.sr
dc.rightsopenAccess
dc.sourceMuzikologija
dc.subjectBluebearden
dc.subjectHalewijn/Mädchenmörderballadeen
dc.subjectsymbolism and Symbolismen
dc.subjectcuriosity as a vice/as a virtueen
dc.subjectindividuationen
dc.subjectEnlightenmenten
dc.titleA song that will not die: Shifting symbolism in the interpretation of two sanguineous operasen
dc.titlePesma koja ne umire - promenljivi simbolizam u interpretaciji dveju mračnih operasr
dc.typearticle
dcterms.abstractван дер Сцхоот Aлберт; Песма која не умире - променљиви симболизам у интерпретацији двеју мрачних опера; Песма која не умире - променљиви симболизам у интерпретацији двеју мрачних опера;
dc.citation.spage57
dc.citation.epage84
dc.citation.issue5
dc.identifier.doi10.2298/MUZ0505057v
dc.type.versionpublishedVersion
dc.identifier.fulltexthttp://dais.sanu.ac.rs/bitstream/handle/123456789/2553/2631.pdf
dc.citation.other(5): 57-84


Files in this item

Thumbnail

This item appears in the following Collection(s)

Show simple item record