Приказ основних података о документу

Influence of anthropogenic factors on intensity of erosion in southeastern Serbia

dc.contributor.advisorЗлатић, Миодраг
dc.contributor.otherДраговић, Нада
dc.contributor.otherТодосијевић, Мирјана
dc.contributor.otherДрагићевић, Славољуб
dc.contributor.otherКостадинов, Станимир
dc.creatorБабовић, Стефана
dc.date.accessioned2017-11-28T00:24:52Z
dc.date.available2017-11-28T00:24:52Z
dc.date.issued2016
dc.identifier.urihttps://dais.sanu.ac.rs/123456789/1656
dc.description.abstractПод термином „ерозија земљишта“ се подразумевају промене на површинском слоју земљишног рељефа, које настају као последица деловања кише, снега, мраза, температурних разлика, ветра и текућих вода, или услед рада антропогених чинилаца. Социо-економски фактори представљају синтезу демографских, друшвених и економских фактора. Директан и индиректан утицај човека на ерозију (представљену кроз просечан годишњи пронос наноса) анализиран је на примеру девет бујичних сливова југоисточне Србије, који припадају сливу Јужне Мораве, а налазе се на простору Грделичке клисуре и Врањске котлине. Дисертација се односи на период 1971-2011. године, с тим што је пронос наноса приказан и за ранији период (1953). Урађена је детаљна регресиона анализа (проста и вишеструка). Независне променљиве су демографски (укупно становништво, активно становништво, пољопривредно становништво) и економски (сточни фонд, ораничне површине и површине под шумама) фактори, а зависна променљива је просечан годишњи пронос наноса. Резултат вишеструке линеарне регресије је једначина која садржи три параметра (активно становништво, сточни фонд и површине под шумама). Додатак социо-економској анализи двадесет насеља, која припадају проучаваним сливовима, је анкета која је спроведена 2013. године. Она потврђује константну депопулацију, старење села и лоше услове у којима људи раде и живе у проучаваном подручју. Приказано је двојако дејство човека на пронос наноса. Наведени су изведени противерозиони радови, као позитиван пример човекове делатности. С друге стране, анализа различитих демографских структура показује да се негативан утицај човека поклапа са периодом када је ерозија била екстензивна. У периоду након Другог светског рата, на проучаваном простору, је била заступљена аграрна пренасељеност и прекомерно коришћење пољопривредног земљишта. До промене оваквог стања дошло је 1970-их година прошлог века. Почетком овог века је негативно и природно и механичко кретање становништва, а пољопривреда је у неким селима потпуно угашена. Такође, последњих деценија је ерозија у проучаваним сливовима слаба, што опет показује повезаност са слабим антропогеним утицајем.sr
dc.description.abstractТhe term “soil erosion” means modifying the surface layer of the soil relief, due to influence of rain, snow, frost, temperature extremes, wind and running water, or as a result of anthropogenic factors. Socio-economic factors represent a synthesis of demographic, social and economic factors. The direct and indirect human impact on the erosion (represented by average annual sediment transport) were analyzed on the example of nine torrential watersheds of southeast Serbia, which belong to the Južna Morava basin, situated on the Grdelička Gorge and Vranje Valley area. The dissertation refers to the period 1971-2011, except that the sediment transport has been shown also for the previous period (1953). Detailed regression analyses have been done, both simple and multiple. The independent variables were demographic (total population, active population, agricultural population) and economic (livestock, arable land and forests) factors, while dependent variable was the average annual sediment transport. The result of multiple linear regression is equation that contains three parameters (active population, livestock and forests). Addition to the socio-economic analysis of the twenty settlements, belonging to the studied basins, is a survey conducted in 2013. The survey has confirmed the constant depopulation, the aging of the villages and a bad living and working conditions. There are shown twofold human influence on the sediment transport. The erosion control works were analyzed, as a positive example of human activities. On the other hand, the analysis of various demographic structure showed the linkage negative man’s impact coincides with the period of extensive erosion. After the Second World War, were agrarian overpopulation and excessive use of agricultural land, on the studied area. This was changed in 1970s. At the beginning of this century natural and mechanical movement of population were negative, and in some villages, there is no more agriculture. During the last decades, there is weak erosion in studied catchments, which again is correlated with low anthropogenic influence.en
dc.language.isosrsr
dc.publisherБеоград : Универзитет у Београду, Шумарски факултетsr
dc.rightsopenAccesssr
dc.rights.urihttps://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0/
dc.subjectерозија земљиштаsr
dc.subjectсоцио-економски факториsr
dc.subjectпронос наносаsr
dc.subjectинтензитет ерозијеsr
dc.subjectбујични сливовиsr
dc.subjectјугоисточна Србијаsr
dc.subjectsoil erosionsr
dc.subjectsocio-economic factorssr
dc.subjectsediment transportsr
dc.subjectintensity of erosionsr
dc.subjecttorrential watershedssr
dc.subjectsoutheast Serbiasr
dc.titleУтицај антропогених фактора на интензитет ерозије у југоисточној Србијиsr
dc.titleInfluence of anthropogenic factors on intensity of erosion in southeastern Serbiaen
dc.typedoctoralThesissr
dc.rights.licenseBY-NC-NDsr
dcterms.abstractZlatić, Miodrag; Dragićević, Slavoljub; Kostadinov, Stanimir; Todosijević, Mirjana; Dragović, Nada; Babović, Stefana; Uticaj antropogenih faktora na intenzitet erozije u jugoistočnoj Srbiji;
dc.citation.spage261 лист
dc.identifier.cobiss513496220
dc.type.versionpublishedVersionsr
dc.identifier.fulltexthttps://dais.sanu.ac.rs/bitstream/id/5135/Babovic_Stefana_Doktorat.pdf
dc.identifier.rcubhttps://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1656


Документи

Thumbnail

Овај документ се појављује у следећим колекцијама

Приказ основних података о документу