Одисеј на филмском платну и телевизијском екрану
Конференцијски прилог (Објављена верзија)
Метаподаци
Приказ свих података о документуАпстракт
Ово излагање биће посвећено роману Кирка (2018) Маделин Милер који представља не само пример рецепције Одисеје и других античких митова о Кирки, већ и њихових познијих верзија и рецепција. Роман даје глас озлоглашеној чаробници кроз чију причу се проблематизују бројне историјске али и савремене теме ‒ друштвене хијерархије, неједнакости и потчињености, насиља и рата, породичних односа (комодификације женског тела и сексуалности, али и односа родитеља према деци). Прича о Кирки, Одисеју и његовим пратиоцима испричана је из женског угла, као исповест личности са маргине и може се ставити у контекст феминистичке праксе ревизије митова.
Свет богова, нарочито интересантан и важан за Хомерове епове (које одликује непрекидно преплитање божанског и људског плана), је сегмент коме је ауторка посветила посебну пажњу, помно описујући односе међу боговима, али и њихов изглед и понашање, као и утицај на људе пружајући комплексну слику, засновану на добром познавању споменутих епова и других грчк...их митова о Кирки. Роман представља пример рецепције антке који почива на темељном познавању не само грчких митова, већ и грчке историје, свакодневице и књижевности, па и појединих академских проблема кроз фикцију, у узбудљивом роману који се истовремно бави савременим темама.
Кључне речи:
Кирка / Одисеј / антички митови / рецепција кроз историју / женски глас / ревизија митаИзвор:
Међународни научни скуп Филм и књижевност 2.0: Књижевно и филмско - у прошлости, садашњости и будућности културе: књига сажетака, 12-2023, 148-149Издавач:
- Београд : Институт за књижевност и уметност
Финансирање / пројекти:
- Министарство науке, технолошког развоја и иновација Републике Србије, институционално финансирање - 200173 (Етнографски институт САНУ, Београд) (RS-MESTD-inst-2020-200173)
Институција/група
Етнографски институт САНУ / Institute of Ethnography SASATY - CONF AU - Stevanović, Lada PY - 2023-12 UR - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/16299 AB - Ово излагање биће посвећено роману Кирка (2018) Маделин Милер који представља не само пример рецепције Одисеје и других античких митова о Кирки, већ и њихових познијих верзија и рецепција. Роман даје глас озлоглашеној чаробници кроз чију причу се проблематизују бројне историјске али и савремене теме ‒ друштвене хијерархије, неједнакости и потчињености, насиља и рата, породичних односа (комодификације женског тела и сексуалности, али и односа родитеља према деци). Прича о Кирки, Одисеју и његовим пратиоцима испричана је из женског угла, као исповест личности са маргине и може се ставити у контекст феминистичке праксе ревизије митова. Свет богова, нарочито интересантан и важан за Хомерове епове (које одликује непрекидно преплитање божанског и људског плана), је сегмент коме је ауторка посветила посебну пажњу, помно описујући односе међу боговима, али и њихов изглед и понашање, као и утицај на људе пружајући комплексну слику, засновану на добром познавању споменутих епова и других грчких митова о Кирки. Роман представља пример рецепције антке који почива на темељном познавању не само грчких митова, већ и грчке историје, свакодневице и књижевности, па и појединих академских проблема кроз фикцију, у узбудљивом роману који се истовремно бави савременим темама. PB - Београд : Институт за књижевност и уметност C3 - Међународни научни скуп Филм и књижевност 2.0: Књижевно и филмско - у прошлости, садашњости и будућности културе: књига сажетака T1 - Одисеј на филмском платну и телевизијском екрану SP - 148 EP - 149 UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16299 ER -
@conference{ author = "Stevanović, Lada", year = "2023-12", abstract = "Ово излагање биће посвећено роману Кирка (2018) Маделин Милер који представља не само пример рецепције Одисеје и других античких митова о Кирки, већ и њихових познијих верзија и рецепција. Роман даје глас озлоглашеној чаробници кроз чију причу се проблематизују бројне историјске али и савремене теме ‒ друштвене хијерархије, неједнакости и потчињености, насиља и рата, породичних односа (комодификације женског тела и сексуалности, али и односа родитеља према деци). Прича о Кирки, Одисеју и његовим пратиоцима испричана је из женског угла, као исповест личности са маргине и може се ставити у контекст феминистичке праксе ревизије митова. Свет богова, нарочито интересантан и важан за Хомерове епове (које одликује непрекидно преплитање божанског и људског плана), је сегмент коме је ауторка посветила посебну пажњу, помно описујући односе међу боговима, али и њихов изглед и понашање, као и утицај на људе пружајући комплексну слику, засновану на добром познавању споменутих епова и других грчких митова о Кирки. Роман представља пример рецепције антке који почива на темељном познавању не само грчких митова, већ и грчке историје, свакодневице и књижевности, па и појединих академских проблема кроз фикцију, у узбудљивом роману који се истовремно бави савременим темама.", publisher = "Београд : Институт за књижевност и уметност", journal = "Међународни научни скуп Филм и књижевност 2.0: Књижевно и филмско - у прошлости, садашњости и будућности културе: књига сажетака", title = "Одисеј на филмском платну и телевизијском екрану", pages = "148-149", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16299" }
Stevanović, L.. (2023-12). Одисеј на филмском платну и телевизијском екрану. in Међународни научни скуп Филм и књижевност 2.0: Књижевно и филмско - у прошлости, садашњости и будућности културе: књига сажетака Београд : Институт за књижевност и уметност., 148-149. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16299
Stevanović L. Одисеј на филмском платну и телевизијском екрану. in Међународни научни скуп Филм и књижевност 2.0: Књижевно и филмско - у прошлости, садашњости и будућности културе: књига сажетака. 2023;:148-149. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16299 .
Stevanović, Lada, "Одисеј на филмском платну и телевизијском екрану" in Међународни научни скуп Филм и књижевност 2.0: Књижевно и филмско - у прошлости, садашњости и будућности културе: књига сажетака (2023-12):148-149, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16299 .