О неким аспектима средњовековне и ренесансне рецепције Тимаја
Конференцијски прилог (Објављена верзија)
Метаподаци
Приказ свих података о документуАпстракт
Дијалог Тимај из више разлога заузима посебно
место у корпусу Платонових списа. У нововековној
научној рецепцији, оцене о том спису кретале су се у
изузетно широком распону: од оних о Тимају као најтеже
разумљивом и „најодбојнијем” Платоновом спису (Б.
Џовет) до оних о Тимају као најважнијем од свих дела
грчког филозофа (А. Н. Вајтхед). Такве варијације у
оценама не изненађују јер се ради о изузетно
комплексном тексту у којем се тематски преплићу
космогонија, космологија, метафизика и антропологија.
Различитим евалуацијама је, осим тога, допринела и
рукописна традиција Тимаја, која овај Платонов дијалог
издваја од осталих. Реч је о фактички једином
Платоновом спису који је у континуитету био доступан
европском Западу током читавог средњег века, премда
као превод и у фрагментарној форми. Чак и тако, он је у
појединим епохама средњег века, а нарочито у
ренесансном хуманизму, остварио изузетан утицај на
филозофију и теологију – увек, додуше, кроз битно
различите рецепци...је, сагледаван и тумачен кроз
доминантне вредности епоха. У свом излагању указаћу на
главне тачке како у развоју рукописне традиције Тимаја,
тако и у развоју његових интерпретација на латинском
Западу: од Цицероновог и Калцидијевог превода, преко
тумачењâ Амброзија, Августина и катедралне школе у
Шартру, све до Марсилија Фичина. С обзиром на трајност
и интензитет свог утицаја, Тимај се указује као егземпларна студија случаја на пољу рецепцијских
истраживања јер његова тумачења у различитим епохама
по правилу више говорe о самим епохама и њиховом
културноисторијском и социјалном контексту него о
дијалогу, узимајући из њега оно што им је било
најпотребније, а потискујући у други план оно што је
превазилазило оквире датог контекста.
Кључне речи:
Платон / рецепција Тимаја / рукописна традиција / коментари / Цицерон / КалцидијеИзвор:
Рецепција старих светова: научни скуп, Етнографски институт САНУ, 15. децембар 2023. године: књига апстраката, 2023, 21-22Издавач:
- Београд : Етнографски институт САНУ
Финансирање / пројекти:
- Министарство науке, технолошког развоја и иновација Републике Србије, институционално финансирање - 200173 (Етнографски институт САНУ, Београд) (RS-MESTD-inst-2020-200173)
Институција/група
Етнографски институт САНУ / Institute of Ethnography SASATY - CONF AU - Путник, Ноел PY - 2023 UR - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/16158 AB - Дијалог Тимај из више разлога заузима посебно место у корпусу Платонових списа. У нововековној научној рецепцији, оцене о том спису кретале су се у изузетно широком распону: од оних о Тимају као најтеже разумљивом и „најодбојнијем” Платоновом спису (Б. Џовет) до оних о Тимају као најважнијем од свих дела грчког филозофа (А. Н. Вајтхед). Такве варијације у оценама не изненађују јер се ради о изузетно комплексном тексту у којем се тематски преплићу космогонија, космологија, метафизика и антропологија. Различитим евалуацијама је, осим тога, допринела и рукописна традиција Тимаја, која овај Платонов дијалог издваја од осталих. Реч је о фактички једином Платоновом спису који је у континуитету био доступан европском Западу током читавог средњег века, премда као превод и у фрагментарној форми. Чак и тако, он је у појединим епохама средњег века, а нарочито у ренесансном хуманизму, остварио изузетан утицај на филозофију и теологију – увек, додуше, кроз битно различите рецепције, сагледаван и тумачен кроз доминантне вредности епоха. У свом излагању указаћу на главне тачке како у развоју рукописне традиције Тимаја, тако и у развоју његових интерпретација на латинском Западу: од Цицероновог и Калцидијевог превода, преко тумачењâ Амброзија, Августина и катедралне школе у Шартру, све до Марсилија Фичина. С обзиром на трајност и интензитет свог утицаја, Тимај се указује као егземпларна студија случаја на пољу рецепцијских истраживања јер његова тумачења у различитим епохама по правилу више говорe о самим епохама и њиховом културноисторијском и социјалном контексту него о дијалогу, узимајући из њега оно што им је било најпотребније, а потискујући у други план оно што је превазилазило оквире датог контекста. PB - Београд : Етнографски институт САНУ C3 - Рецепција старих светова: научни скуп, Етнографски институт САНУ, 15. децембар 2023. године: књига апстраката T1 - О неким аспектима средњовековне и ренесансне рецепције Тимаја SP - 21 EP - 22 UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16158 ER -
@conference{ author = "Путник, Ноел", year = "2023", abstract = "Дијалог Тимај из више разлога заузима посебно место у корпусу Платонових списа. У нововековној научној рецепцији, оцене о том спису кретале су се у изузетно широком распону: од оних о Тимају као најтеже разумљивом и „најодбојнијем” Платоновом спису (Б. Џовет) до оних о Тимају као најважнијем од свих дела грчког филозофа (А. Н. Вајтхед). Такве варијације у оценама не изненађују јер се ради о изузетно комплексном тексту у којем се тематски преплићу космогонија, космологија, метафизика и антропологија. Различитим евалуацијама је, осим тога, допринела и рукописна традиција Тимаја, која овај Платонов дијалог издваја од осталих. Реч је о фактички једином Платоновом спису који је у континуитету био доступан европском Западу током читавог средњег века, премда као превод и у фрагментарној форми. Чак и тако, он је у појединим епохама средњег века, а нарочито у ренесансном хуманизму, остварио изузетан утицај на филозофију и теологију – увек, додуше, кроз битно различите рецепције, сагледаван и тумачен кроз доминантне вредности епоха. У свом излагању указаћу на главне тачке како у развоју рукописне традиције Тимаја, тако и у развоју његових интерпретација на латинском Западу: од Цицероновог и Калцидијевог превода, преко тумачењâ Амброзија, Августина и катедралне школе у Шартру, све до Марсилија Фичина. С обзиром на трајност и интензитет свог утицаја, Тимај се указује као егземпларна студија случаја на пољу рецепцијских истраживања јер његова тумачења у различитим епохама по правилу више говорe о самим епохама и њиховом културноисторијском и социјалном контексту него о дијалогу, узимајући из њега оно што им је било најпотребније, а потискујући у други план оно што је превазилазило оквире датог контекста.", publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ", journal = "Рецепција старих светова: научни скуп, Етнографски институт САНУ, 15. децембар 2023. године: књига апстраката", title = "О неким аспектима средњовековне и ренесансне рецепције Тимаја", pages = "21-22", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16158" }
Путник, Н.. (2023). О неким аспектима средњовековне и ренесансне рецепције Тимаја. in Рецепција старих светова: научни скуп, Етнографски институт САНУ, 15. децембар 2023. године: књига апстраката Београд : Етнографски институт САНУ., 21-22. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16158
Путник Н. О неким аспектима средњовековне и ренесансне рецепције Тимаја. in Рецепција старих светова: научни скуп, Етнографски институт САНУ, 15. децембар 2023. године: књига апстраката. 2023;:21-22. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16158 .
Путник, Ноел, "О неким аспектима средњовековне и ренесансне рецепције Тимаја" in Рецепција старих светова: научни скуп, Етнографски институт САНУ, 15. децембар 2023. године: књига апстраката (2023):21-22, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16158 .