Church festival in Studenica
Енциклопедијска јединица (Објављена верзија)
Метаподаци
Приказ свих података о документуАпстракт
У Заоставштини Феликса Каница која се чува у САНУ налази се и цртеж урађен 1860. године лавираним тушем на картону. Мада скромних домензија цртеж Црквеног сабора у Студеници показује несумњиви таленат аутора у компоновоњу ове многољудне сцене. Богородичина црква у позадини дата је у обрисима, док групе људских фигура насликане сигурним потезима без сувишних детаља осликавају сви динамику догађаја. Овај цртеж настао током Каницовог другог путовања по Србији био је припремна скица за ксилографију коју је приредио коју годину касније.
Та илустрација први пут је објављена 1866. године у првом издању познате књиге „Путовање кроз словенске земље Турске у Европи“ британских списатељица и активискиња Џорџине Макензи (Georgina Muir Mackenzie, 1833–1874) и Паолине Ирби (Adelina Paulina Irby, 1833-1911), где је потписана легендом „Church festival in free Serbia“. Читава ова књига је илустрована искључиво Каницовим цртежима са Балкана, од којих су многи, као овај о којем је реч, били по први пут... публиковани. Цртеж Црквени сабор у Студеници је у Каницовим написима објављен тек 1909. године, у постхумно објављеном другом тому његовог најпознатијег дела о Србији.
Запажено је да су читавом Каницовом опусу најређе наративне композиције. Он се са много више пажње посвећивао како техничиким тако и документарним цртежима, а његова дескриптивност је посебно изражена у етнографским илустрацијама. Стога Каниц њему познате типове људи и њихове ношње, било да је реч о његовим цртежима са терена или пак фотографијама које је користио за предложак, накнадно повезује у сцене из свакодневног живота. Штавише, он се приликом израде илустрације Црквени сабор у Студеници испирисао и познатом композицијом Анастаса Јовановића „Срби око гуслара“, коју је сместио у предњи леви угао свог цртежа. Са супротне стране предњег плана су две женске фигуре од којих је фигура ближа посматрачу иста она која се види и на цртежу „Недељно јутро у Царској лаври“. Њима се обраћа црквени великодостојник са широким појасом и великим напрсним крстом, који такође представља карактеристични тип Каницових људи са Балкана. У позадини је низ појединачних фигура или група фигура, попут младића који сипа пиће, групе која игра коло у средишту композиције, или пак групе око младића који свира кавал, које све заједно чине идеализовану накнадно конструисану слику једне црквене прославе, а не илустрацију аутентичног догађаја којем је Каниц присуствовао. Када је пак реч о приказу Богородичине цркве он се у овој композицији послужио сопственим цртежом манастира Студенице.
Кључне речи:
Студеница / Феликс Каниц / Studenica / Felix KanitzИзвор:
Spiritual and cultural heritage of the Monastery of Studenica : past, perseverance, contemporaneity : SASA Gallery of Visual Arts and Music (13 December 2019 - 31 March 2020), 2019, 396-397-Издавач:
- Belgrade : SASA
Институција/група
Балканолошки институт САНУ / Institute for Balkan Studies SASAPreradović, D.. (2019). Church festival in Studenica. in Spiritual and cultural heritage of the Monastery of Studenica : past, perseverance, contemporaneity : SASA Gallery of Visual Arts and Music (13 December 2019 - 31 March 2020) Belgrade : SASA., 396-397. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15883
Preradović D. Church festival in Studenica. in Spiritual and cultural heritage of the Monastery of Studenica : past, perseverance, contemporaneity : SASA Gallery of Visual Arts and Music (13 December 2019 - 31 March 2020). 2019;:396-397. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15883 .
Preradović, Dubravka, "Church festival in Studenica" in Spiritual and cultural heritage of the Monastery of Studenica : past, perseverance, contemporaneity : SASA Gallery of Visual Arts and Music (13 December 2019 - 31 March 2020) (2019):396-397, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15883 .