Тровање Ђурђа Бранковића током опсаде Селимврије 1411. године у светлу познавања отрова у средњовековној Србији
Poisoning of George Branković during the Seige of Selymbria in light of the knowledge of poisons in medieval Serbia
Чланак у часопису (Објављена верзија)
Метаподаци
Приказ свих података о документуАпстракт
Покушај тровања Ђурђа Бранковића током опсаде Селимвријe 1411. године повод је да се испитају знања о отровима и тровању која су постојала у средњовековној Србији. Истраживање обухвата малобројне, али разноврсне изворе чија је природа података жанровски одређена. Размотрени су извори световног и црквеног права, као и извештаји из хроника, летописа и историја о појединачним догађајима, истинитим и легендарним. Ипак, најзначајнији извор јесте трактат о отровима из Хиландарског медицинског кодекса, који представља превод Авицениног текста о отровима из његовог Канона медицине. Анализа сачуваних извора омогућава нам да у ширем друштвеном контексту изнова размотримо опис Ђурђевог тровања у Константиновом Житију деспота Стефана и да укажемо на његову слободну интерпретацију у савременој историографији.
The attempt to poison George Branković during the siege of Selymbria in 1411 provides an opportunity to examine the knowledge about poisons and poisoning in medieval Serbia. The research includes few, but diverse sources of genre-determined data. Sources of secular and ecclesiastical legislation have been considered, as well as records from chronicles, annals and histories regarding individual events, both real and legendary. However, the most significant source is the treatise on poisons from the Hilandar Medical Codex, which is a translation of Avicenna’s text on poisons from his Canon of Medicine. By analyzing the data from the surviving sources, we can reconsider the description of George’s poisoning in Constantine’s The Life of Despot Stefan in a broader social context and indicate the imprecise interpretation of the description in modern historiography.
Кључне речи:
отрови и тровање / Хиландарски медицински кодекс / Авицена / Душанов законик / номоканони / градски статути / средњовековна Србија / poisons and poisoning / Hilandar Medical Codex / Avicenna / Dušan’s Code / nomocanons / statutes / Serbia / medieval SerbiaИзвор:
Историјски часопис//The Historical Review, 2022, 71, 201-231Издавач:
- Београд : Историјски институт
Финансирање / пројекти:
- Министарство науке, технолошког развоја и иновација Републике Србије, институционално финансирање - 200171 (Византолошки институт САНУ, Београд) (RS-MESTD-inst-2020-200171)
Институција/група
Византолошки институт САНУ / Institute for Byzantine Studies SASATY - JOUR AU - Бојанин, Станоје PY - 2022 UR - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/14379 AB - Покушај тровања Ђурђа Бранковића током опсаде Селимвријe 1411. године повод је да се испитају знања о отровима и тровању која су постојала у средњовековној Србији. Истраживање обухвата малобројне, али разноврсне изворе чија је природа података жанровски одређена. Размотрени су извори световног и црквеног права, као и извештаји из хроника, летописа и историја о појединачним догађајима, истинитим и легендарним. Ипак, најзначајнији извор јесте трактат о отровима из Хиландарског медицинског кодекса, који представља превод Авицениног текста о отровима из његовог Канона медицине. Анализа сачуваних извора омогућава нам да у ширем друштвеном контексту изнова размотримо опис Ђурђевог тровања у Константиновом Житију деспота Стефана и да укажемо на његову слободну интерпретацију у савременој историографији. AB - The attempt to poison George Branković during the siege of Selymbria in 1411 provides an opportunity to examine the knowledge about poisons and poisoning in medieval Serbia. The research includes few, but diverse sources of genre-determined data. Sources of secular and ecclesiastical legislation have been considered, as well as records from chronicles, annals and histories regarding individual events, both real and legendary. However, the most significant source is the treatise on poisons from the Hilandar Medical Codex, which is a translation of Avicenna’s text on poisons from his Canon of Medicine. By analyzing the data from the surviving sources, we can reconsider the description of George’s poisoning in Constantine’s The Life of Despot Stefan in a broader social context and indicate the imprecise interpretation of the description in modern historiography. PB - Београд : Историјски институт T2 - Историјски часопис//The Historical Review T1 - Тровање Ђурђа Бранковића током опсаде Селимврије 1411. године у светлу познавања отрова у средњовековној Србији T1 - Poisoning of George Branković during the Seige of Selymbria in light of the knowledge of poisons in medieval Serbia SP - 201 EP - 231 VL - 71 DO - 10.34298/IC2271201B UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14379 ER -
@article{ author = "Бојанин, Станоје", year = "2022", abstract = "Покушај тровања Ђурђа Бранковића током опсаде Селимвријe 1411. године повод је да се испитају знања о отровима и тровању која су постојала у средњовековној Србији. Истраживање обухвата малобројне, али разноврсне изворе чија је природа података жанровски одређена. Размотрени су извори световног и црквеног права, као и извештаји из хроника, летописа и историја о појединачним догађајима, истинитим и легендарним. Ипак, најзначајнији извор јесте трактат о отровима из Хиландарског медицинског кодекса, који представља превод Авицениног текста о отровима из његовог Канона медицине. Анализа сачуваних извора омогућава нам да у ширем друштвеном контексту изнова размотримо опис Ђурђевог тровања у Константиновом Житију деспота Стефана и да укажемо на његову слободну интерпретацију у савременој историографији., The attempt to poison George Branković during the siege of Selymbria in 1411 provides an opportunity to examine the knowledge about poisons and poisoning in medieval Serbia. The research includes few, but diverse sources of genre-determined data. Sources of secular and ecclesiastical legislation have been considered, as well as records from chronicles, annals and histories regarding individual events, both real and legendary. However, the most significant source is the treatise on poisons from the Hilandar Medical Codex, which is a translation of Avicenna’s text on poisons from his Canon of Medicine. By analyzing the data from the surviving sources, we can reconsider the description of George’s poisoning in Constantine’s The Life of Despot Stefan in a broader social context and indicate the imprecise interpretation of the description in modern historiography.", publisher = "Београд : Историјски институт", journal = "Историјски часопис//The Historical Review", title = "Тровање Ђурђа Бранковића током опсаде Селимврије 1411. године у светлу познавања отрова у средњовековној Србији, Poisoning of George Branković during the Seige of Selymbria in light of the knowledge of poisons in medieval Serbia", pages = "201-231", volume = "71", doi = "10.34298/IC2271201B", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14379" }
Бојанин, С.. (2022). Тровање Ђурђа Бранковића током опсаде Селимврије 1411. године у светлу познавања отрова у средњовековној Србији. in Историјски часопис//The Historical Review Београд : Историјски институт., 71, 201-231. https://doi.org/10.34298/IC2271201B https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14379
Бојанин С. Тровање Ђурђа Бранковића током опсаде Селимврије 1411. године у светлу познавања отрова у средњовековној Србији. in Историјски часопис//The Historical Review. 2022;71:201-231. doi:10.34298/IC2271201B https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14379 .
Бојанин, Станоје, "Тровање Ђурђа Бранковића током опсаде Селимврије 1411. године у светлу познавања отрова у средњовековној Србији" in Историјски часопис//The Historical Review, 71 (2022):201-231, https://doi.org/10.34298/IC2271201B ., https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14379 .