Дијалекатски мозаик косовскометохијских призренско-јужноморавских говора

Abstract

Призренско-јужноморавски говори на Косову и Метохији оформљени су у централном и југозападном делу Покрајине у четирма географским целинама: а) у јужном и централном делу Метохијске котлине, б) у јужном и централном делу Косовске котлине, в) у сливу Биначке Мораве (Косовско Поморавље) и г) у Северношарпланинској области. Лингвогео- графски положај појединих области, миграције и различит однос супстрата и адстратних слојева утицали су на формирање мањих и већих целина уну- тар призренско-јужноморавског ареала на Косову и Метохији. Низом особе- ности призренско-јужноморавски говори, који захватају око 60% територије Косова и Метохије, груписани су у два подареала: а) највећи део заузимају говори оформљени у Метохијској и Косовској котлини, којима се придру- жује и говор северношарпланинске жупе Сиринић; ови говори стварају по- себан метохијско-косовско-сиринићки поддијалекат, и б) говори Косовског Поморавља, оформљени у сливу Биначке Мораве, притоке Јужне Мораве. Маркантна разлика која двоји говоре ових ареала тиче се судбине наслеђене флексије, која је у метохијско-косовско-сиринићком ареалу делимично ана- литизована, док је у косовскопоморавском делу синтетичка флексија дослед- но замењена аналитичком. Садашњи распоред призренско-јужноморавских говора сплет је социогео- графских и историјских прилика, старијим и новијим миграцијама. Отво- реност Метохијске и Косовске котлине омогућила је несметано струјање српског становништва и настанак ареала у коме се препознају маркантне иновације заједничке са косовско-ресавским говорима северног дела ових котлина. Са друге стране, слив Биначке Мораве, окренут ка долини Јужне Мораве, у Косовско Поморавље доносио је јужноморавско становништво и становништво са југа и југозапада, које је у ову област донело потпуну ана- литизацију у именској флексији и изостанак иновација карактеристичних за метохијско-косовско-сиринићки ареал. Дијалекатска проученост призренско-јужноморавских говора на Косову и Метохији неуједначена је. У монографским описима и студијама боље су описани говори метохијско-косовско-сиринићког ареала, с напоменом да су најбоље проучени говори у Метохијској котлини и северношарпланински сиринићки говор, затим јужнокосовски говор до Штимља, док о говорима централног Косова нема довољно података. О косовскопоморавском говору нема много поузданих прилога, тако да је он и даље недовољно познат.

The Prizren-South Morava vernaculars of Kosovo and Metohija were formed in the central and south-western parts of this province: a) in southern and central parts of the Metohija basin, b) in southern and central parts of the Kosovo basin, c) in the basin of the Binačka Morava river (Kosovo Pomoravlje), and d) in the North Šara region. The position of certain areas on the linguistic map, migrations and different ratios of substrata and adstrata made an impact on the formation of both small and large linguistic area swithin the Prizren-South Morava dialect in Kosovo and Metohija. Due to a number of features, the Prizren- South Morava vernaculars, which occupy around 60% of the area of Kosovo and Metohija, can be divided into two sub-areas: а) the larger oneis occupied by vernaculars in the Kosovo and Metohija basin, along with the Sirinićka Župa vernacular in the North Šara region; these vernaculars form a distinct Metohija- Kosovo-Sirinić subdialect), vernaculars of Kosovsko Pomoravlje, in the basin of the Binačka Morava. Astriking difference between the vernaculars of this areaconcerns the fate of the inherited inflection, which is partly analytic in the Metohija-Kosovo-Sirinić area, while it is fully analytic in Kosovo Pomoravlje. The current distribution of Prizren-South Morava vernaculars is a result of social, geographical and historical circumstances and of migrations. The accessibility of the Metohija and Kosovo basins allowed unimpeded movements of the Serbian population and the formation of an areain which one can identify striking innovations, which also appear inthe Kosovo-Resava vernaculars spoken in the north of these basins. On the other hand, the Binačka Morava Basin, which faces the South Morava valley, was a road to Kosovsko Pomoravlje, and it brought у the population of the latter region and the population from the south and southwest, which brought the fully analytic noun inflection and the lack of innovations typical for the Metohija-Kosovo-Sirinić area. Our knowledge about the vernaculars of the Prizren-South Morava area is unevenly distributed. Monographs and studies provide better descriptions of the Metohija-Kosovo-Sirinić area, but it is important to note that the vernaculars of the Metohija basin and Sirinić are most comprehensively described, followed by the vernacular spoken in the south Kosovo and Štimlje, while there is a lack of data on the vernaculars of central Kosovo. There are not so many reliable articles on the vernaculars of Kosovsko Pomoravlje, which is why this linguistic area is still insufficiently known.

Призренско-южноморавские говоры в Косово и Метохии сложились в центральной и югозападной частях края в четырех географических един- ствах: а) в южной и центральной частях Метохийской котлины, б) в южной и центральной частях Косовской котлины, в) в бассейне реки Биначка-Мо- рава (Косово Поморавлье) и д) в Северо-шарпланинской области. Лингво- географическое положение отдельных областей, миграции и неодинаковое соотношение субстрата и адстратных слоев повлияли на формирование меньших и больших единств внутри призренско-южноморавского ареала в Косово и Метохии. Рядом своих особенностей призренско-южноморавские говоры, охватывающие приблизительно 60 процентов территории Косова и Метохии, сгруппированы в двух подареалах: а) бόльшую часть охватывают говоры, сформированные в Метохийской и Косовской котлинах, к которым примыкает и говор северо-шарпланинской жупы Сиринич; эти говоры об- разуют особый метохийско-косовско-сириничкий поддиалект, и б) говоры Косово Поморавля, сформированные в бассейне реки Биначка-Морава, притоки Южной Моравы. Заметная разница, разделяющая говоры данных ареалов, относится к судьбе унаследованной флексии, которая в метохий-ско-косовско-сириничком ареале лишь частично претерпела аналитиза- цию, в то время как в косовопоморавской части синтетический тип флек- сии целиком уступил место аналитическому. Нынешний распорядок призренско-южноморавских говоров являет- ся результатом социогеографических и исторических обстоятельств, обу- словленных миграцией населения в прошлом и настоящем. Разомкнутость Метохийской и Косовской котлин обеспечила беспрепятственное движе- ние сербского населения и образование ареала с легко узнаваемыми мар- кантными инновациями, встречающимися и в косовско-ресавских говорах северной части данных котлин. С другой стороны, бассейн Биначка-Мо- равы, повернутый к долине Южной Моравы, способствовал прибытию в Косово Поморавлье южноморавского населения и населения с юга и югоза- пада, вместе с чем в данный ареал прибыла и полная аналитизация имен- ных флексий с отсутствием инноваций, характерных для метохийско-ко- совско-сириничкого ареала. Диалектные особенности призренско-южноморавских говоров в Ко- сово и Метохии неравномерно изучены. В монографических описаниях и статьях более подробно представлены говори метохийско-косовско-сири- ничкого ареала, причем лучше всех изучены говоры в Метохийской кот- лине и северо-шарпланинский сириничкий говор, затем южнокосовский говор, распростирающися до Штимля, в то время как о говорах цетрально- го Косова не имеется достаточно данных. О косовскопоморавских говорах мало авторитетных исследований, так что данный ареал все еще недоста- точно известен науке.