Политичка економија економске политике : програм монетарне реконструкције : (Србија 1994) као студија случаја
Political Economy of Economic Policy − The Monetary Reconstruction Program (Serbia 1994) as a Case Study
Конференцијски прилог (Објављена верзија)
Метаподаци
Приказ свих података о документуАпстракт
Овај рад бави се лансирањем и судбином јединственог
Програма сузбијања исцрпно анализиране и често спомињане српске хиперинфлације, друге по реду међу светским инфлационим узлетима, како по дужини
трајања тако и по јачини мереној процентуалним порастом. Јединственост
Програма и ванредни карактер његових резултата састоји се у чињеници да је
застрашујућа хиперинфлација, која је била достигла преко 300 милиона процената годишње, елиминисана у једном импресивном потезу. Мање од седмице
дана након активирања Програма општи ниво цена потпуно се стабилизовао а
нешто касније чак је почео да опада. Остварен је и заиста добродошао пораст
производње, као и декумулације залиха и чак знатно повећање девизних резер ви. Све је то било условљено чињеницом да је у Програму одабран поступак
комплетне замене валуте у комбинацији са моделом монетарног одбора, уз
стављање динара на al pari основу са немачком валутом ДМ.
Упркос оригиналности Програма и одлучности са којом су били пре ду...зети одговарајући кораци, Програм није трајао много дуже од пола године.
Испоставило се да је био неодржив. Његов сурово срезан животни век био
је условљен нескладом и ноторном нерационалношћу институционалног ок вира унутар кога је привреда морала да делује и у коме је Програм имао да се
остварује. У широкој лепези привредносистемских мањкавости биће истакнуте
следеће две. То је био систем у коме су запослени одлучивали о сопственим
зарадама, као и аранжман са незадовољавајућим и наглашено занемареним
правним поретком унутар кога се слаба заштита уговора јавила као логична
последица. Деформисана институционална архитектоника за образовање
факторских цена генерисала је огромне пословне губитке диљем целог система
а пропуштање да се делотворно заштите уговори водило је изразито слабој
финансијској дисциплини и тврдокорном акумулирању неподмирених обавеза.
Губици су се тако систематски ширили од пресудно неефикасних сегмената
привреде на њене остале делове. У таквом окружењу ниједан програм не може
бити успешан. Да би Програм успео, била је потребна далекосежна институционална реформа а за реализацију такве реформе била је потребна једнако
далекосежна реформа политичког система. Нужан услов за политичку реформу била је незаобилазна политичка воља која очигледно није постојала. Изостанак
и структурних и политичких реформи условио је преживљавање наслеђеног
неподесног система, Програм није продуковао остварење својих амбициозних
циљева. Након отприлике годину дана по његовом лансирању, Аврамовић је
на широком фронту покренуо иницијативу за радикалне структурне реформе,
али се то окончало обеспокојавајућим неуспехом; тако је у извесном смислу
поделио судбину свог Програма који је почео тако импресивно али је доживео
разочаравајући епилог.
The paper deals with initiation and destiny of the unique 1994 Program of
combating the extensively analyzed and frequently discussed Serbian hyperinflation, second among the world’s recorded price surges regarding both duration
and intensity in terms of percentage increase. The singularity of the Program and
the extraordinary character of its results consists in the fact that the horrendous
hyperinflation, having reached over 300 million percent per year, was eliminated
in one impressive stride. Less than a week following the launching of the Program
the general price level became completely stable and somewhat later even started
to decline. There was a highly welcome increase in production, decumulation of
inventories and even a noticeable increase in foreign exchange reserves. All that
was conditioned by the fact that, rather than attempting to consolidate the old worn
down dinar the Program opted for a complete replacement of currency combined
with a currency ...board model, setting new dinar equal to one unit of German cur rency DM.
Despite the originality of the Program and decisiveness with which the related
steps had been undertaken, the Program lasted not much more than half a year. It
turned out that it was unsustainable. Its severely limited life-span was conditioned
by the inconsistency and notorious irrationality of institutional framework within
which the economy had been operating and the Program had to be implemented.
Among the wide range of systemic deficiencies the following two will be brought
out. That was the system in which the employees decided on their own remuneration
and the arrangement with unsatisfactory and largely neglected legal framework with
poor protection of contracts as a logical consequence. The distorted institutional
set-up of factor price formation generated large business losses all over the system
and the failure to protect contracts efficiently led to an extremely poor financial
discipline and untoward accumulation of the accounts payable. The losses thus
systematically spread from critically inefficient segments of the economy to the
rest of it. In such an environment no program can be successful. For the Program
to succeed a far-reaching institutional reform was needed, and for implementing
such reform an equally radical reform of the political system was necessary. The
necessary condition for a political reform was the requisite political will which
was clearly absent. The absence of both structural and political reforms led to the
preservation of the inherited unfavorable environment and the Program had not
produced the realization of its ambitious goals. About approximately a year after
the launching of the Program, Avramović initiated a wide ranging attempt at radical
structural reforms, but failed sadly sharing in a sense the destiny of his Program
which started impressively but ended disappointedly.
Кључне речи:
хиперинфлација / стабилизација / монетарни одбор / институционалне мањкавости / политичка ограничења / институционално условљена неодрживост / hyperinflation / stabilization / currency board / institutional deficiencies / political constraints / institutionally conditioned unsustainabilityИзвор:
Аврамовић : хиперинфлација, стабилизација и реформе : поводом 100-годишњице рођења Драгослава Аврамовића (1919-2001) : зборник радова са научног скупа одржаног 25. новембра 2019., 2021, 17-52Издавач:
- Београд : Српска академија наука и уметности
Напомена:
- Научни скупови / Српска академија наука и уметности ; књ. 195. Одељење друштвених наука ; књ. 46
Колекције
TY - CONF AU - Маџар, Љубомир PY - 2021 UR - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13198 AB - Овај рад бави се лансирањем и судбином јединственог Програма сузбијања исцрпно анализиране и често спомињане српске хиперинфлације, друге по реду међу светским инфлационим узлетима, како по дужини трајања тако и по јачини мереној процентуалним порастом. Јединственост Програма и ванредни карактер његових резултата састоји се у чињеници да је застрашујућа хиперинфлација, која је била достигла преко 300 милиона процената годишње, елиминисана у једном импресивном потезу. Мање од седмице дана након активирања Програма општи ниво цена потпуно се стабилизовао а нешто касније чак је почео да опада. Остварен је и заиста добродошао пораст производње, као и декумулације залиха и чак знатно повећање девизних резер ви. Све је то било условљено чињеницом да је у Програму одабран поступак комплетне замене валуте у комбинацији са моделом монетарног одбора, уз стављање динара на al pari основу са немачком валутом ДМ. Упркос оригиналности Програма и одлучности са којом су били пре дузети одговарајући кораци, Програм није трајао много дуже од пола године. Испоставило се да је био неодржив. Његов сурово срезан животни век био је условљен нескладом и ноторном нерационалношћу институционалног ок вира унутар кога је привреда морала да делује и у коме је Програм имао да се остварује. У широкој лепези привредносистемских мањкавости биће истакнуте следеће две. То је био систем у коме су запослени одлучивали о сопственим зарадама, као и аранжман са незадовољавајућим и наглашено занемареним правним поретком унутар кога се слаба заштита уговора јавила као логична последица. Деформисана институционална архитектоника за образовање факторских цена генерисала је огромне пословне губитке диљем целог система а пропуштање да се делотворно заштите уговори водило је изразито слабој финансијској дисциплини и тврдокорном акумулирању неподмирених обавеза. Губици су се тако систематски ширили од пресудно неефикасних сегмената привреде на њене остале делове. У таквом окружењу ниједан програм не може бити успешан. Да би Програм успео, била је потребна далекосежна институционална реформа а за реализацију такве реформе била је потребна једнако далекосежна реформа политичког система. Нужан услов за политичку реформу била је незаобилазна политичка воља која очигледно није постојала. Изостанак и структурних и политичких реформи условио је преживљавање наслеђеног неподесног система, Програм није продуковао остварење својих амбициозних циљева. Након отприлике годину дана по његовом лансирању, Аврамовић је на широком фронту покренуо иницијативу за радикалне структурне реформе, али се то окончало обеспокојавајућим неуспехом; тако је у извесном смислу поделио судбину свог Програма који је почео тако импресивно али је доживео разочаравајући епилог. AB - The paper deals with initiation and destiny of the unique 1994 Program of combating the extensively analyzed and frequently discussed Serbian hyperinflation, second among the world’s recorded price surges regarding both duration and intensity in terms of percentage increase. The singularity of the Program and the extraordinary character of its results consists in the fact that the horrendous hyperinflation, having reached over 300 million percent per year, was eliminated in one impressive stride. Less than a week following the launching of the Program the general price level became completely stable and somewhat later even started to decline. There was a highly welcome increase in production, decumulation of inventories and even a noticeable increase in foreign exchange reserves. All that was conditioned by the fact that, rather than attempting to consolidate the old worn down dinar the Program opted for a complete replacement of currency combined with a currency board model, setting new dinar equal to one unit of German cur rency DM. Despite the originality of the Program and decisiveness with which the related steps had been undertaken, the Program lasted not much more than half a year. It turned out that it was unsustainable. Its severely limited life-span was conditioned by the inconsistency and notorious irrationality of institutional framework within which the economy had been operating and the Program had to be implemented. Among the wide range of systemic deficiencies the following two will be brought out. That was the system in which the employees decided on their own remuneration and the arrangement with unsatisfactory and largely neglected legal framework with poor protection of contracts as a logical consequence. The distorted institutional set-up of factor price formation generated large business losses all over the system and the failure to protect contracts efficiently led to an extremely poor financial discipline and untoward accumulation of the accounts payable. The losses thus systematically spread from critically inefficient segments of the economy to the rest of it. In such an environment no program can be successful. For the Program to succeed a far-reaching institutional reform was needed, and for implementing such reform an equally radical reform of the political system was necessary. The necessary condition for a political reform was the requisite political will which was clearly absent. The absence of both structural and political reforms led to the preservation of the inherited unfavorable environment and the Program had not produced the realization of its ambitious goals. About approximately a year after the launching of the Program, Avramović initiated a wide ranging attempt at radical structural reforms, but failed sadly sharing in a sense the destiny of his Program which started impressively but ended disappointedly. PB - Београд : Српска академија наука и уметности C3 - Аврамовић : хиперинфлација, стабилизација и реформе : поводом 100-годишњице рођења Драгослава Аврамовића (1919-2001) : зборник радова са научног скупа одржаног 25. новембра 2019. T1 - Политичка економија економске политике : програм монетарне реконструкције : (Србија 1994) као студија случаја T1 - Political Economy of Economic Policy − The Monetary Reconstruction Program (Serbia 1994) as a Case Study SP - 17 EP - 52 UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13198 ER -
@conference{ author = "Маџар, Љубомир", year = "2021", abstract = "Овај рад бави се лансирањем и судбином јединственог Програма сузбијања исцрпно анализиране и често спомињане српске хиперинфлације, друге по реду међу светским инфлационим узлетима, како по дужини трајања тако и по јачини мереној процентуалним порастом. Јединственост Програма и ванредни карактер његових резултата састоји се у чињеници да је застрашујућа хиперинфлација, која је била достигла преко 300 милиона процената годишње, елиминисана у једном импресивном потезу. Мање од седмице дана након активирања Програма општи ниво цена потпуно се стабилизовао а нешто касније чак је почео да опада. Остварен је и заиста добродошао пораст производње, као и декумулације залиха и чак знатно повећање девизних резер ви. Све је то било условљено чињеницом да је у Програму одабран поступак комплетне замене валуте у комбинацији са моделом монетарног одбора, уз стављање динара на al pari основу са немачком валутом ДМ. Упркос оригиналности Програма и одлучности са којом су били пре дузети одговарајући кораци, Програм није трајао много дуже од пола године. Испоставило се да је био неодржив. Његов сурово срезан животни век био је условљен нескладом и ноторном нерационалношћу институционалног ок вира унутар кога је привреда морала да делује и у коме је Програм имао да се остварује. У широкој лепези привредносистемских мањкавости биће истакнуте следеће две. То је био систем у коме су запослени одлучивали о сопственим зарадама, као и аранжман са незадовољавајућим и наглашено занемареним правним поретком унутар кога се слаба заштита уговора јавила као логична последица. Деформисана институционална архитектоника за образовање факторских цена генерисала је огромне пословне губитке диљем целог система а пропуштање да се делотворно заштите уговори водило је изразито слабој финансијској дисциплини и тврдокорном акумулирању неподмирених обавеза. Губици су се тако систематски ширили од пресудно неефикасних сегмената привреде на њене остале делове. У таквом окружењу ниједан програм не може бити успешан. Да би Програм успео, била је потребна далекосежна институционална реформа а за реализацију такве реформе била је потребна једнако далекосежна реформа политичког система. Нужан услов за политичку реформу била је незаобилазна политичка воља која очигледно није постојала. Изостанак и структурних и политичких реформи условио је преживљавање наслеђеног неподесног система, Програм није продуковао остварење својих амбициозних циљева. Након отприлике годину дана по његовом лансирању, Аврамовић је на широком фронту покренуо иницијативу за радикалне структурне реформе, али се то окончало обеспокојавајућим неуспехом; тако је у извесном смислу поделио судбину свог Програма који је почео тако импресивно али је доживео разочаравајући епилог., The paper deals with initiation and destiny of the unique 1994 Program of combating the extensively analyzed and frequently discussed Serbian hyperinflation, second among the world’s recorded price surges regarding both duration and intensity in terms of percentage increase. The singularity of the Program and the extraordinary character of its results consists in the fact that the horrendous hyperinflation, having reached over 300 million percent per year, was eliminated in one impressive stride. Less than a week following the launching of the Program the general price level became completely stable and somewhat later even started to decline. There was a highly welcome increase in production, decumulation of inventories and even a noticeable increase in foreign exchange reserves. All that was conditioned by the fact that, rather than attempting to consolidate the old worn down dinar the Program opted for a complete replacement of currency combined with a currency board model, setting new dinar equal to one unit of German cur rency DM. Despite the originality of the Program and decisiveness with which the related steps had been undertaken, the Program lasted not much more than half a year. It turned out that it was unsustainable. Its severely limited life-span was conditioned by the inconsistency and notorious irrationality of institutional framework within which the economy had been operating and the Program had to be implemented. Among the wide range of systemic deficiencies the following two will be brought out. That was the system in which the employees decided on their own remuneration and the arrangement with unsatisfactory and largely neglected legal framework with poor protection of contracts as a logical consequence. The distorted institutional set-up of factor price formation generated large business losses all over the system and the failure to protect contracts efficiently led to an extremely poor financial discipline and untoward accumulation of the accounts payable. The losses thus systematically spread from critically inefficient segments of the economy to the rest of it. In such an environment no program can be successful. For the Program to succeed a far-reaching institutional reform was needed, and for implementing such reform an equally radical reform of the political system was necessary. The necessary condition for a political reform was the requisite political will which was clearly absent. The absence of both structural and political reforms led to the preservation of the inherited unfavorable environment and the Program had not produced the realization of its ambitious goals. About approximately a year after the launching of the Program, Avramović initiated a wide ranging attempt at radical structural reforms, but failed sadly sharing in a sense the destiny of his Program which started impressively but ended disappointedly.", publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности", journal = "Аврамовић : хиперинфлација, стабилизација и реформе : поводом 100-годишњице рођења Драгослава Аврамовића (1919-2001) : зборник радова са научног скупа одржаног 25. новембра 2019.", title = "Политичка економија економске политике : програм монетарне реконструкције : (Србија 1994) као студија случаја, Political Economy of Economic Policy − The Monetary Reconstruction Program (Serbia 1994) as a Case Study", pages = "17-52", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13198" }
Маџар, Љ.. (2021). Политичка економија економске политике : програм монетарне реконструкције : (Србија 1994) као студија случаја. in Аврамовић : хиперинфлација, стабилизација и реформе : поводом 100-годишњице рођења Драгослава Аврамовића (1919-2001) : зборник радова са научног скупа одржаног 25. новембра 2019. Београд : Српска академија наука и уметности., 17-52. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13198
Маџар Љ. Политичка економија економске политике : програм монетарне реконструкције : (Србија 1994) као студија случаја. in Аврамовић : хиперинфлација, стабилизација и реформе : поводом 100-годишњице рођења Драгослава Аврамовића (1919-2001) : зборник радова са научног скупа одржаног 25. новембра 2019.. 2021;:17-52. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13198 .
Маџар, Љубомир, "Политичка економија економске политике : програм монетарне реконструкције : (Србија 1994) као студија случаја" in Аврамовић : хиперинфлација, стабилизација и реформе : поводом 100-годишњице рођења Драгослава Аврамовића (1919-2001) : зборник радова са научног скупа одржаног 25. новембра 2019. (2021):17-52, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13198 .