The Three Seasons – Prague Spring, World Youth Summer, and ‘Sofia Autumn,’ or: The Anti-Event, the Avant-Garde, and the Beginning of Bulgaria’s New Folklore Wave
Три годишња доба – „Прашко пролеће“, „Светско омладинско лето“ и „Софијска јесен“ или: антидогађај, авангарда и почетак новог фолклорног таласа у Бугарској
Чланак у часопису (Објављена верзија)
Метаподаци
Приказ свих података о документуАпстракт
This article deals with the events of 1968 in Bulgarian musical culture. Departing from recent Bulgarian discourses that have emerged in the new millennium and often regard Bulgarian responses to the Prague Spring as nearly non-existing, a closer look at music and the arts reveals a more detailed picture. Here, ‘1968’ is especially interesting since it saw the beginning of a Bulgarian New Folklore Wave that challenged existing compositional models for adapting folk music. Furthermore,
right before the military intervention in Czechoslovakia in August, the
Bulgarian capital Sofia became a center of international attention for hosting the
9th World Festival of Youth and Students. Finally, a look at a series of infamous
party meetings held at the Union of Bulgarian Composers in November 1968 reveals
that unknown protagonists managed to destroy paper evidence that could
have shed a better light at the events of this year.
Овај рад упознаје читаоце са догађајима из 1968. године у бугарској музичкој
култури. Удаљавајући се од скорашњих бугарских расправа које су се
појавиле у новом миленијуму, а које бугарске реакције на „Прашко пролеће“
често виде као готово непостојеће, пажљивији поглед на музику и уметност
открива дубљу слику. Наиме, година 1968. посебно је занимљива зато што
је тада отпочео бугарски нови фолклорни талас, који је довео у питање
постојеће композиционе моделе третирања народне музике. Штавише,
непосредно пред војну интервенцију у Чехословачкој у августу, бугарска
престоница Софија нашла се у центру међународне пажње као домаћин
деветог Светског фестивала омладине и студената. Најзад, поглед на низ
злогласних партијских састанака одржаних у Савезу бугарских композитора
у новембру 1968. године, открива да су непознати протагонисти успели
да уклоне папирне трагове који би могли боље да осветле догађаје из те
године.
Овај рад упознаје читаоце са догађајима из 1968. године у бугарској музичкој
култури. Удаљавајући се од скорашњих бугарских расправа које су се појавиле у
новом миленијуму, а које бугарске реакције на „Прашко пролеће“ често виде
као готово непостојеће, пажљивији поглед на музику и уметност открива дубљу
слику. Јер 1968. година је посебно занимљива зато што је тада започео бугарски
нови фолклорни талас, који је довео у питање постојеће композиционе моделе
третирања народне музике.
Студија упознаје читаоце са интелектуалним дебатама после 2000. године
и историографским покушајима да се 1968. опише као такозвани антидогађај
током којег се, како се сугерише, није догодило ништа. Међутим, неформални
и формални контакти спонзорисани од професионалних организација, као и
медијско извештавање, омогућили су заинтересованим бугарским посматрачима
да стекну представу о догађајима у Чехословачкој. Штавише, непосредно пред
војну интервенцију у августу, бугарска престоница Софија нашла ...се у центру
међународне пажње као домаћин деветог Светског фестивала омладине и
студената. Тада је Секретаријат Централног комитета Бугарске комунистичке
партије успео да спречи наступање „Битлса“ на Фестивалу. После завршетка
Фестивала и војне интервенције, Савез бугарских композитора је крајем 1968.
одржао неколико састанака тајних партијских група, с циљем обнављања чврсте
партијске линије након периода све веће либерализације у ери „одмрзавања“
после 1956. године. Међутим, поглед на те злогласне партијске састанке одржане
у Савезу бугарских композитора у новембру 1968. открива да су непознати
актери успели да уклоне папирне трагове који би могли боље да осветле догађаје
из те године. Дакле, из данашње перспективе још увек није могућно одговорити
на питање како се бугарска 1968. манифестовала у тадашњој музици. Ипак,
пример Фрагмената за велики симфонијски оркестар Константина Илијева,
премијерно изведених 13. новембра 1968. године, указује на потенцијалне
правце будућих студија.
Кључне речи:
Cold War / music / transsystemic exchange / music analysis / music historiography / Хладни рат / Музика / транссистемска размена / музичка анализа / музичка историографијаИзвор:
Musicology, 2021, 31, 49-58Издавач:
- Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts
Напомена:
- This article presents an expanded version of a presentation given at the REEM-BASEES Study day at the University of Bristol, on 9 November 2018. I am grateful to the participants for the interesting discussion following the presentation. Furthermore, I thank the Alfried Krupp von Bohlen und Halbach Foundation and the German Academic Scholarship Foundation (GASF, Studienstiftung des deutschen Volkes) for their support through the scholarship program “Metropoles in Eastern Europe”, as well as the GASF for their Exposé scholarship that allowed me to spend time in several Bulgarian archives and related institutions. A more analytical approach to the Bulgarian year 1968 and Konstantin Iliev’s Fragments appears in my forthcoming monograph (Becker-Naydenov 2021).
DOI: 10.2298/MUZ2131049B
Cobiss ID: 54738185
ISSN: 1450-9814 (print); 2406-0976 (online)
[ Google Scholar ]Институција/група
Музиколошки институт САНУ / Institute of Musicology SASATY - JOUR AU - Becker-Naydenov, Patrick PY - 2021 UR - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12520 AB - This article deals with the events of 1968 in Bulgarian musical culture. Departing from recent Bulgarian discourses that have emerged in the new millennium and often regard Bulgarian responses to the Prague Spring as nearly non-existing, a closer look at music and the arts reveals a more detailed picture. Here, ‘1968’ is especially interesting since it saw the beginning of a Bulgarian New Folklore Wave that challenged existing compositional models for adapting folk music. Furthermore, right before the military intervention in Czechoslovakia in August, the Bulgarian capital Sofia became a center of international attention for hosting the 9th World Festival of Youth and Students. Finally, a look at a series of infamous party meetings held at the Union of Bulgarian Composers in November 1968 reveals that unknown protagonists managed to destroy paper evidence that could have shed a better light at the events of this year. AB - Овај рад упознаје читаоце са догађајима из 1968. године у бугарској музичкој култури. Удаљавајући се од скорашњих бугарских расправа које су се појавиле у новом миленијуму, а које бугарске реакције на „Прашко пролеће“ често виде као готово непостојеће, пажљивији поглед на музику и уметност открива дубљу слику. Наиме, година 1968. посебно је занимљива зато што је тада отпочео бугарски нови фолклорни талас, који је довео у питање постојеће композиционе моделе третирања народне музике. Штавише, непосредно пред војну интервенцију у Чехословачкој у августу, бугарска престоница Софија нашла се у центру међународне пажње као домаћин деветог Светског фестивала омладине и студената. Најзад, поглед на низ злогласних партијских састанака одржаних у Савезу бугарских композитора у новембру 1968. године, открива да су непознати протагонисти успели да уклоне папирне трагове који би могли боље да осветле догађаје из те године. AB - Овај рад упознаје читаоце са догађајима из 1968. године у бугарској музичкој култури. Удаљавајући се од скорашњих бугарских расправа које су се појавиле у новом миленијуму, а које бугарске реакције на „Прашко пролеће“ често виде као готово непостојеће, пажљивији поглед на музику и уметност открива дубљу слику. Јер 1968. година је посебно занимљива зато што је тада започео бугарски нови фолклорни талас, који је довео у питање постојеће композиционе моделе третирања народне музике. Студија упознаје читаоце са интелектуалним дебатама после 2000. године и историографским покушајима да се 1968. опише као такозвани антидогађај током којег се, како се сугерише, није догодило ништа. Међутим, неформални и формални контакти спонзорисани од професионалних организација, као и медијско извештавање, омогућили су заинтересованим бугарским посматрачима да стекну представу о догађајима у Чехословачкој. Штавише, непосредно пред војну интервенцију у августу, бугарска престоница Софија нашла се у центру међународне пажње као домаћин деветог Светског фестивала омладине и студената. Тада је Секретаријат Централног комитета Бугарске комунистичке партије успео да спречи наступање „Битлса“ на Фестивалу. После завршетка Фестивала и војне интервенције, Савез бугарских композитора је крајем 1968. одржао неколико састанака тајних партијских група, с циљем обнављања чврсте партијске линије након периода све веће либерализације у ери „одмрзавања“ после 1956. године. Међутим, поглед на те злогласне партијске састанке одржане у Савезу бугарских композитора у новембру 1968. открива да су непознати актери успели да уклоне папирне трагове који би могли боље да осветле догађаје из те године. Дакле, из данашње перспективе још увек није могућно одговорити на питање како се бугарска 1968. манифестовала у тадашњој музици. Ипак, пример Фрагмената за велики симфонијски оркестар Константина Илијева, премијерно изведених 13. новембра 1968. године, указује на потенцијалне правце будућих студија. PB - Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts T2 - Musicology T1 - The Three Seasons – Prague Spring, World Youth Summer, and ‘Sofia Autumn,’ or: The Anti-Event, the Avant-Garde, and the Beginning of Bulgaria’s New Folklore Wave T1 - Три годишња доба – „Прашко пролеће“, „Светско омладинско лето“ и „Софијска јесен“ или: антидогађај, авангарда и почетак новог фолклорног таласа у Бугарској SP - 49 EP - 58 IS - 31 DO - 10.2298/MUZ2131049B UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12520 ER -
@article{ author = "Becker-Naydenov, Patrick", year = "2021", abstract = "This article deals with the events of 1968 in Bulgarian musical culture. Departing from recent Bulgarian discourses that have emerged in the new millennium and often regard Bulgarian responses to the Prague Spring as nearly non-existing, a closer look at music and the arts reveals a more detailed picture. Here, ‘1968’ is especially interesting since it saw the beginning of a Bulgarian New Folklore Wave that challenged existing compositional models for adapting folk music. Furthermore, right before the military intervention in Czechoslovakia in August, the Bulgarian capital Sofia became a center of international attention for hosting the 9th World Festival of Youth and Students. Finally, a look at a series of infamous party meetings held at the Union of Bulgarian Composers in November 1968 reveals that unknown protagonists managed to destroy paper evidence that could have shed a better light at the events of this year., Овај рад упознаје читаоце са догађајима из 1968. године у бугарској музичкој култури. Удаљавајући се од скорашњих бугарских расправа које су се појавиле у новом миленијуму, а које бугарске реакције на „Прашко пролеће“ често виде као готово непостојеће, пажљивији поглед на музику и уметност открива дубљу слику. Наиме, година 1968. посебно је занимљива зато што је тада отпочео бугарски нови фолклорни талас, који је довео у питање постојеће композиционе моделе третирања народне музике. Штавише, непосредно пред војну интервенцију у Чехословачкој у августу, бугарска престоница Софија нашла се у центру међународне пажње као домаћин деветог Светског фестивала омладине и студената. Најзад, поглед на низ злогласних партијских састанака одржаних у Савезу бугарских композитора у новембру 1968. године, открива да су непознати протагонисти успели да уклоне папирне трагове који би могли боље да осветле догађаје из те године., Овај рад упознаје читаоце са догађајима из 1968. године у бугарској музичкој култури. Удаљавајући се од скорашњих бугарских расправа које су се појавиле у новом миленијуму, а које бугарске реакције на „Прашко пролеће“ често виде као готово непостојеће, пажљивији поглед на музику и уметност открива дубљу слику. Јер 1968. година је посебно занимљива зато што је тада започео бугарски нови фолклорни талас, који је довео у питање постојеће композиционе моделе третирања народне музике. Студија упознаје читаоце са интелектуалним дебатама после 2000. године и историографским покушајима да се 1968. опише као такозвани антидогађај током којег се, како се сугерише, није догодило ништа. Међутим, неформални и формални контакти спонзорисани од професионалних организација, као и медијско извештавање, омогућили су заинтересованим бугарским посматрачима да стекну представу о догађајима у Чехословачкој. Штавише, непосредно пред војну интервенцију у августу, бугарска престоница Софија нашла се у центру међународне пажње као домаћин деветог Светског фестивала омладине и студената. Тада је Секретаријат Централног комитета Бугарске комунистичке партије успео да спречи наступање „Битлса“ на Фестивалу. После завршетка Фестивала и војне интервенције, Савез бугарских композитора је крајем 1968. одржао неколико састанака тајних партијских група, с циљем обнављања чврсте партијске линије након периода све веће либерализације у ери „одмрзавања“ после 1956. године. Међутим, поглед на те злогласне партијске састанке одржане у Савезу бугарских композитора у новембру 1968. открива да су непознати актери успели да уклоне папирне трагове који би могли боље да осветле догађаје из те године. Дакле, из данашње перспективе још увек није могућно одговорити на питање како се бугарска 1968. манифестовала у тадашњој музици. Ипак, пример Фрагмената за велики симфонијски оркестар Константина Илијева, премијерно изведених 13. новембра 1968. године, указује на потенцијалне правце будућих студија.", publisher = "Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts", journal = "Musicology", title = "The Three Seasons – Prague Spring, World Youth Summer, and ‘Sofia Autumn,’ or: The Anti-Event, the Avant-Garde, and the Beginning of Bulgaria’s New Folklore Wave, Три годишња доба – „Прашко пролеће“, „Светско омладинско лето“ и „Софијска јесен“ или: антидогађај, авангарда и почетак новог фолклорног таласа у Бугарској", pages = "49-58", number = "31", doi = "10.2298/MUZ2131049B", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12520" }
Becker-Naydenov, P.. (2021). The Three Seasons – Prague Spring, World Youth Summer, and ‘Sofia Autumn,’ or: The Anti-Event, the Avant-Garde, and the Beginning of Bulgaria’s New Folklore Wave. in Musicology Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts.(31), 49-58. https://doi.org/10.2298/MUZ2131049B https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12520
Becker-Naydenov P. The Three Seasons – Prague Spring, World Youth Summer, and ‘Sofia Autumn,’ or: The Anti-Event, the Avant-Garde, and the Beginning of Bulgaria’s New Folklore Wave. in Musicology. 2021;(31):49-58. doi:10.2298/MUZ2131049B https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12520 .
Becker-Naydenov, Patrick, "The Three Seasons – Prague Spring, World Youth Summer, and ‘Sofia Autumn,’ or: The Anti-Event, the Avant-Garde, and the Beginning of Bulgaria’s New Folklore Wave" in Musicology, no. 31 (2021):49-58, https://doi.org/10.2298/MUZ2131049B ., https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12520 .