Музикологија / Musicology 31 (II/2021)
Остало (Објављена верзија)
Метаподаци
Приказ свих података о документуАпстракт
Тема 31. броја часописа „Музикологија“ јесте Музичка критика, идеологија и политика. Тему броја уредила је др Ивана Медић, виша научна сарадница Музиколошког института САНУ и алумна Универзитета у Манчестеру.
Тема броја окупила је шесторо научника из Русије, Велике Британије, Немачке и Србије. Ешли Холдсворт Квин испитује рецепцију прослављеног руског пијанисте Николаја Орлова у британској музичкој штампи пре и после Другог светског рата. Светлана Савенко анализира Књигу о Стравинском Бориса Асафјева. Објављена 1929. године, то је једна од првих монографија посвећених том композитору. Патрик Бекер-Најдeнов прати догађаје из политички бурне 1968. године у бугарској музичкој култури, истражујући релације између фестивала „Прашко пролеће“, „Светског омладинског лета“ и „Софијске јесени“. Два опсежна рада посвећена су српским композиторима-академицима, њиховој писаној речи, односно, писаној речи о њима. Ивана Медић и Милош Браловић дали су исцрпну студију о критичкој рецепцији академика С...танојла Рајичића, једне од централних личности српске музике друге половине XX века, чија је каријера трајала готово седам деценија. Аутори сагледавају рецепцију Рајичићевог стваралаштва у светлу историјских догађаја који су кључно утицали на развој српске уметничке музике у ХХ веку. Најзад, Јелена Јанковић-Бегуш представља списе и погледе академика Властимира Трајковића, композитора који је имао изражену склоност ка теоријској рефлексији о музичкој уметности. Ауторка је одабрала објављене списе у којима се уочава Трајковићево непрестано залагање за праведније вредновање српске уметничке музике у ширем, европском и светском контексту, али и у/националним оквирима.
Обимна је и тематски разноврсна и рубрика „Varia“, у којој се налази шест студија. Оне се крећу између византолошке музикологије, барокних студија, особених увида у музику импресионизма, историје музичке периодике и праћења промена у положају музике и музичара у околностима актуелне пандемије ковида-19. Весна Пено улази у расправу о патријаршијском/константинопољском ифосу у новијој традицији грчког црквеног појања. Арети Цибула и Ана Марија Ренцпери Цону баве се настанком европске опере и питањем избора либрета. Франсис Најтс говори о клавирској музици Јохана Себастијана Баха, и то с обзиром на линију која води од музичког извођења до истраживања. Часопис „Гусле“ (1911–1914) добио је прву музиколошку студију, коју прати комплетна библиографија тога гласила (Александар Васић и Марија Голубовић). Марија Томић је презентовала минуциозну анализу композиције
Сиринкс Клода Дебисија. Биљана Милановић се окренула актуелном тренутку:
она је испитала однос музичара према концертним активностима у првој години
пандемије, и то на примеру београдских музичара.
У рубрици „Научна критика и полемика“ приказане су три значајне научне
монографске публикације посвећене православној духовној музици, музици
ренесансе и историји Београдске опере.
Завршним написом уредништво часописа „Музикологија“ са жаљењем
се опрашта од прерано преминуле колегинице др Данијеле Кулезић-Вилсон,
цењеног стручњака за филмску музику.
The main theme of the 31st issue of the journal “Musicology” is Music Criticism, Ideology and Politics, guest-edited by Dr Ivana Medić, Senior Research Associate of the Institute of Musicology SASA and an alumna of the University of Manchester.
The main theme of the issue encompasses original scientific articles written by six scholars from Russia, the United Kingdom, Germany and Serbia. Ashley Holdsworth Quinn examines the reception of the famous Russian pianist Nikolai Orlov in the British music press before and after World War II. Svetlana Savenko analyzes Boris Asafyev’s A Book About Stravinsky. Published in 1929, it is one of the first monographs dedicated to Stravinsky. Patrick Becker-Naydenov follows the events of the politically turbulent 1968 in Bulgarian music culture, exploring the relationship between the Prague Spring Festival, the World Youth Summer Festival and the Sofia Autumn Festival. Two comprehensive articles are dedicated to Serbian composers, fellows of the Serbi...an Academy of Sciences and Arts, putting in focus either their own writings, or the writings about them. Ivana Medić and Miloš Bralović wrote an extensive study on the critical reception of the work of academician Stanojlo Rajičić, one of the central figures of Serbian music of the second half of the 20th century, whose career lasted for almost seven decades. The authors discuss the reception of Rajičić’s work as related to a series of historical events that crucially influenced the development of Serbian art music in the twentieth century. Finally, Jelena Janković-Beguš presents the writings and views of academician Vlastimir Trajković, a composer who had a strong inclination towards theoretical reflection on music. The author has selected published writings which demonstrate Trajković’s lifelong commitment to a fairer evaluation of Serbian art music both locally and in the wider, European and global contexts.
The “Varia” section, which includes six studies, is also extensive and thematically diverse, with articles encompassing the topics of Byzantine musicology, Baroque studies, the music of Impressionism, the history of musical periodicals, as well as changes in the position of music and musicians in the circumstances of the current Covid-19 pandemic. Vesna Peno discusses the patriarchal / Constantinople ifos in the recent tradition of Greek church chanting. Areti Tziboula and Ana Maria Rentzeperi Tsonou deal with the origins of European opera and the issue of libretto selection. Francis Knights writes about the piano music of Johann Sebastian Bach,
considering the trajectory from musical performance to research. The magazine
“Gusle” (1911–1914) received its first musicological study, supplemented by a
complete bibliography of that journal (Aleksandar Vasić and Marija Golubović).
Marija Tomić submitted a meticulous analysis of Claude Debussy’s composition
Syrinx. Biljana Milanović writes about the current moment: she examines the
attitude of musicians towards concert activities in the first year of the pandemic,
using the example of Belgrade musicians.
The section “Scientific Reviews and Polemics” presents three important scientific
monographic publications dedicated to Orthodox church music, Renaissance music
and the history of the Belgrade Opera. With the final article, the editorial team of the
journal “Musicology” sadly bids farewell to the prematurely deceased colleague Dr
Danijela Kulezić-Wilson, a distinguished expert in film music.
Извор:
2021, 31Издавач:
- Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts
Институција/група
Музиколошки институт САНУ / Institute of Musicology SASATY - GEN PY - 2021 UR - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12517 AB - Тема 31. броја часописа „Музикологија“ јесте Музичка критика, идеологија и политика. Тему броја уредила је др Ивана Медић, виша научна сарадница Музиколошког института САНУ и алумна Универзитета у Манчестеру. Тема броја окупила је шесторо научника из Русије, Велике Британије, Немачке и Србије. Ешли Холдсворт Квин испитује рецепцију прослављеног руског пијанисте Николаја Орлова у британској музичкој штампи пре и после Другог светског рата. Светлана Савенко анализира Књигу о Стравинском Бориса Асафјева. Објављена 1929. године, то је једна од првих монографија посвећених том композитору. Патрик Бекер-Најдeнов прати догађаје из политички бурне 1968. године у бугарској музичкој култури, истражујући релације између фестивала „Прашко пролеће“, „Светског омладинског лета“ и „Софијске јесени“. Два опсежна рада посвећена су српским композиторима-академицима, њиховој писаној речи, односно, писаној речи о њима. Ивана Медић и Милош Браловић дали су исцрпну студију о критичкој рецепцији академика Станојла Рајичића, једне од централних личности српске музике друге половине XX века, чија је каријера трајала готово седам деценија. Аутори сагледавају рецепцију Рајичићевог стваралаштва у светлу историјских догађаја који су кључно утицали на развој српске уметничке музике у ХХ веку. Најзад, Јелена Јанковић-Бегуш представља списе и погледе академика Властимира Трајковића, композитора који је имао изражену склоност ка теоријској рефлексији о музичкој уметности. Ауторка је одабрала објављене списе у којима се уочава Трајковићево непрестано залагање за праведније вредновање српске уметничке музике у ширем, европском и светском контексту, али и у/националним оквирима. Обимна је и тематски разноврсна и рубрика „Varia“, у којој се налази шест студија. Оне се крећу између византолошке музикологије, барокних студија, особених увида у музику импресионизма, историје музичке периодике и праћења промена у положају музике и музичара у околностима актуелне пандемије ковида-19. Весна Пено улази у расправу о патријаршијском/константинопољском ифосу у новијој традицији грчког црквеног појања. Арети Цибула и Ана Марија Ренцпери Цону баве се настанком европске опере и питањем избора либрета. Франсис Најтс говори о клавирској музици Јохана Себастијана Баха, и то с обзиром на линију која води од музичког извођења до истраживања. Часопис „Гусле“ (1911–1914) добио је прву музиколошку студију, коју прати комплетна библиографија тога гласила (Александар Васић и Марија Голубовић). Марија Томић је презентовала минуциозну анализу композиције Сиринкс Клода Дебисија. Биљана Милановић се окренула актуелном тренутку: она је испитала однос музичара према концертним активностима у првој години пандемије, и то на примеру београдских музичара. У рубрици „Научна критика и полемика“ приказане су три значајне научне монографске публикације посвећене православној духовној музици, музици ренесансе и историји Београдске опере. Завршним написом уредништво часописа „Музикологија“ са жаљењем се опрашта од прерано преминуле колегинице др Данијеле Кулезић-Вилсон, цењеног стручњака за филмску музику. AB - The main theme of the 31st issue of the journal “Musicology” is Music Criticism, Ideology and Politics, guest-edited by Dr Ivana Medić, Senior Research Associate of the Institute of Musicology SASA and an alumna of the University of Manchester. The main theme of the issue encompasses original scientific articles written by six scholars from Russia, the United Kingdom, Germany and Serbia. Ashley Holdsworth Quinn examines the reception of the famous Russian pianist Nikolai Orlov in the British music press before and after World War II. Svetlana Savenko analyzes Boris Asafyev’s A Book About Stravinsky. Published in 1929, it is one of the first monographs dedicated to Stravinsky. Patrick Becker-Naydenov follows the events of the politically turbulent 1968 in Bulgarian music culture, exploring the relationship between the Prague Spring Festival, the World Youth Summer Festival and the Sofia Autumn Festival. Two comprehensive articles are dedicated to Serbian composers, fellows of the Serbian Academy of Sciences and Arts, putting in focus either their own writings, or the writings about them. Ivana Medić and Miloš Bralović wrote an extensive study on the critical reception of the work of academician Stanojlo Rajičić, one of the central figures of Serbian music of the second half of the 20th century, whose career lasted for almost seven decades. The authors discuss the reception of Rajičić’s work as related to a series of historical events that crucially influenced the development of Serbian art music in the twentieth century. Finally, Jelena Janković-Beguš presents the writings and views of academician Vlastimir Trajković, a composer who had a strong inclination towards theoretical reflection on music. The author has selected published writings which demonstrate Trajković’s lifelong commitment to a fairer evaluation of Serbian art music both locally and in the wider, European and global contexts. The “Varia” section, which includes six studies, is also extensive and thematically diverse, with articles encompassing the topics of Byzantine musicology, Baroque studies, the music of Impressionism, the history of musical periodicals, as well as changes in the position of music and musicians in the circumstances of the current Covid-19 pandemic. Vesna Peno discusses the patriarchal / Constantinople ifos in the recent tradition of Greek church chanting. Areti Tziboula and Ana Maria Rentzeperi Tsonou deal with the origins of European opera and the issue of libretto selection. Francis Knights writes about the piano music of Johann Sebastian Bach, considering the trajectory from musical performance to research. The magazine “Gusle” (1911–1914) received its first musicological study, supplemented by a complete bibliography of that journal (Aleksandar Vasić and Marija Golubović). Marija Tomić submitted a meticulous analysis of Claude Debussy’s composition Syrinx. Biljana Milanović writes about the current moment: she examines the attitude of musicians towards concert activities in the first year of the pandemic, using the example of Belgrade musicians. The section “Scientific Reviews and Polemics” presents three important scientific monographic publications dedicated to Orthodox church music, Renaissance music and the history of the Belgrade Opera. With the final article, the editorial team of the journal “Musicology” sadly bids farewell to the prematurely deceased colleague Dr Danijela Kulezić-Wilson, a distinguished expert in film music. PB - Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts T1 - Музикологија / Musicology 31 (II/2021) IS - 31 UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12517 ER -
@misc{ year = "2021", abstract = "Тема 31. броја часописа „Музикологија“ јесте Музичка критика, идеологија и политика. Тему броја уредила је др Ивана Медић, виша научна сарадница Музиколошког института САНУ и алумна Универзитета у Манчестеру. Тема броја окупила је шесторо научника из Русије, Велике Британије, Немачке и Србије. Ешли Холдсворт Квин испитује рецепцију прослављеног руског пијанисте Николаја Орлова у британској музичкој штампи пре и после Другог светског рата. Светлана Савенко анализира Књигу о Стравинском Бориса Асафјева. Објављена 1929. године, то је једна од првих монографија посвећених том композитору. Патрик Бекер-Најдeнов прати догађаје из политички бурне 1968. године у бугарској музичкој култури, истражујући релације између фестивала „Прашко пролеће“, „Светског омладинског лета“ и „Софијске јесени“. Два опсежна рада посвећена су српским композиторима-академицима, њиховој писаној речи, односно, писаној речи о њима. Ивана Медић и Милош Браловић дали су исцрпну студију о критичкој рецепцији академика Станојла Рајичића, једне од централних личности српске музике друге половине XX века, чија је каријера трајала готово седам деценија. Аутори сагледавају рецепцију Рајичићевог стваралаштва у светлу историјских догађаја који су кључно утицали на развој српске уметничке музике у ХХ веку. Најзад, Јелена Јанковић-Бегуш представља списе и погледе академика Властимира Трајковића, композитора који је имао изражену склоност ка теоријској рефлексији о музичкој уметности. Ауторка је одабрала објављене списе у којима се уочава Трајковићево непрестано залагање за праведније вредновање српске уметничке музике у ширем, европском и светском контексту, али и у/националним оквирима. Обимна је и тематски разноврсна и рубрика „Varia“, у којој се налази шест студија. Оне се крећу између византолошке музикологије, барокних студија, особених увида у музику импресионизма, историје музичке периодике и праћења промена у положају музике и музичара у околностима актуелне пандемије ковида-19. Весна Пено улази у расправу о патријаршијском/константинопољском ифосу у новијој традицији грчког црквеног појања. Арети Цибула и Ана Марија Ренцпери Цону баве се настанком европске опере и питањем избора либрета. Франсис Најтс говори о клавирској музици Јохана Себастијана Баха, и то с обзиром на линију која води од музичког извођења до истраживања. Часопис „Гусле“ (1911–1914) добио је прву музиколошку студију, коју прати комплетна библиографија тога гласила (Александар Васић и Марија Голубовић). Марија Томић је презентовала минуциозну анализу композиције Сиринкс Клода Дебисија. Биљана Милановић се окренула актуелном тренутку: она је испитала однос музичара према концертним активностима у првој години пандемије, и то на примеру београдских музичара. У рубрици „Научна критика и полемика“ приказане су три значајне научне монографске публикације посвећене православној духовној музици, музици ренесансе и историји Београдске опере. Завршним написом уредништво часописа „Музикологија“ са жаљењем се опрашта од прерано преминуле колегинице др Данијеле Кулезић-Вилсон, цењеног стручњака за филмску музику., The main theme of the 31st issue of the journal “Musicology” is Music Criticism, Ideology and Politics, guest-edited by Dr Ivana Medić, Senior Research Associate of the Institute of Musicology SASA and an alumna of the University of Manchester. The main theme of the issue encompasses original scientific articles written by six scholars from Russia, the United Kingdom, Germany and Serbia. Ashley Holdsworth Quinn examines the reception of the famous Russian pianist Nikolai Orlov in the British music press before and after World War II. Svetlana Savenko analyzes Boris Asafyev’s A Book About Stravinsky. Published in 1929, it is one of the first monographs dedicated to Stravinsky. Patrick Becker-Naydenov follows the events of the politically turbulent 1968 in Bulgarian music culture, exploring the relationship between the Prague Spring Festival, the World Youth Summer Festival and the Sofia Autumn Festival. Two comprehensive articles are dedicated to Serbian composers, fellows of the Serbian Academy of Sciences and Arts, putting in focus either their own writings, or the writings about them. Ivana Medić and Miloš Bralović wrote an extensive study on the critical reception of the work of academician Stanojlo Rajičić, one of the central figures of Serbian music of the second half of the 20th century, whose career lasted for almost seven decades. The authors discuss the reception of Rajičić’s work as related to a series of historical events that crucially influenced the development of Serbian art music in the twentieth century. Finally, Jelena Janković-Beguš presents the writings and views of academician Vlastimir Trajković, a composer who had a strong inclination towards theoretical reflection on music. The author has selected published writings which demonstrate Trajković’s lifelong commitment to a fairer evaluation of Serbian art music both locally and in the wider, European and global contexts. The “Varia” section, which includes six studies, is also extensive and thematically diverse, with articles encompassing the topics of Byzantine musicology, Baroque studies, the music of Impressionism, the history of musical periodicals, as well as changes in the position of music and musicians in the circumstances of the current Covid-19 pandemic. Vesna Peno discusses the patriarchal / Constantinople ifos in the recent tradition of Greek church chanting. Areti Tziboula and Ana Maria Rentzeperi Tsonou deal with the origins of European opera and the issue of libretto selection. Francis Knights writes about the piano music of Johann Sebastian Bach, considering the trajectory from musical performance to research. The magazine “Gusle” (1911–1914) received its first musicological study, supplemented by a complete bibliography of that journal (Aleksandar Vasić and Marija Golubović). Marija Tomić submitted a meticulous analysis of Claude Debussy’s composition Syrinx. Biljana Milanović writes about the current moment: she examines the attitude of musicians towards concert activities in the first year of the pandemic, using the example of Belgrade musicians. The section “Scientific Reviews and Polemics” presents three important scientific monographic publications dedicated to Orthodox church music, Renaissance music and the history of the Belgrade Opera. With the final article, the editorial team of the journal “Musicology” sadly bids farewell to the prematurely deceased colleague Dr Danijela Kulezić-Wilson, a distinguished expert in film music.", publisher = "Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts", title = "Музикологија / Musicology 31 (II/2021)", number = "31", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12517" }
(2021). Музикологија / Musicology 31 (II/2021). Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts.(31). https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12517
Музикологија / Musicology 31 (II/2021). 2021;(31). https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12517 .
"Музикологија / Musicology 31 (II/2021)", no. 31 (2021), https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12517 .